Zašto vuk ne pase travu…? piše: Dragan Petrović

Pozorišna predstava Generalna proba samoubistva. Toronto 6 i 7 Novembar 2009. Organizacija: Open Stage Theatre i Systementertainment. Broj održanih predstava: 3. Rasprodato nedelju dana pred prvu predstavu.

– Lep jesenji dan. 5:30 popodne, bliži se početak predstave. Stojim sa Lekom(Lečić) i Brstinom pozadi Isabel Bader Thatre čekajući da Branimir završi još jednu cigaretu pre nego udje u jedan od četiri lika koje tumači. Neobavezno razgovaramo o sajtu Urbana Srbija, komentarišemo kako su se nekad gostovanja na Tv plaćala a danas to nije slučaj. Žalba umetnika… Lečić Anita i Janoš odlaze u garderobu… završavamo razgovor i ulazimo unutra. Svako od njih odlazi u svoju garderobu. Ostajem sam na sceni, obasjan prigušenim svetlima.

Predstava

“Predstava ima strukturu koja izvodi „priču iz priče“, i kada se sve sklopi, na kraju se dobije vrsta „mađarske kocke“ – shvatite sve. Meni se ipak čini najzanimljivijim i najznačajnijim to što je Duško Kovačević opet „proradio“ – dohvatio je onaj svoj specifičan, izvorni humor, a to je, kad vam se istovremeno i plače i smeje”.. Ovako priča o predstavi jedan od učesnika i glavni glumac Branislav Lečić.

Gorka komedija o laži, priča o malom čoveku koji očekuje da se nešto brzo desi i koji veruje u bolje sutra koga nema… Branimir Brstina nosi skoro sam, ceo Kovačevićev tekst. Njegov lik (igra četiri različita) je pažljivo iznivelisan da ne ostavlja sumnju u poruku koja se krije, a to je kako kaže sam Kovačević: „Kakva je zdravstvena karta našeg vremena“. Za mene je veliki problem što svakog dana u novinama vidim da se neko ubio. To je signal i alarm za jedno društvo…”

Gledajući predstavu stičem utisak da Kovačević na momente nema hrabrosti da stvar dovede do kraja i da iznenađenje u scenariju koje predstava nosi vešto iskoristi na kraju i ostavi gledaoce bez daha. Nije se desilo. Mislim da se uplašio da ne postane previše crn i depresivan. Na samom kraju zaplet nam donosi “srećan kraj” i poruku da “ima nade”…. ipak je ovo pozorište.

Rečenica iz predstave koja će ostati da se pamti je “Zašto vuk ne pase travu.? Odgovor: Zato što to ovce rade za njega !”
Ko je ovde ovca a ko vuk…mislim da je svima jasno.

U predstavi niko nije ono za šta se izdaje; niko ne govori ono što misli. Podvala na podvalu, laž na izdaju. Brstina maestralan do bola. Lečić definisan, tragičan, smešan, osetljiv…Anita Franić mala uloga ali važna nit. Janoš Tot…. čak sam mu poverovao da ume da peca!.

Pitanje se postavlja , ko smo to mi, šta smo to mi, šta činimo, i kuda nas to vodi? Kovačević daje odgovore na ta pitanja koristeći komediju kao oružje, ostavljajući nas da u tišini nađemo odgovor na pitanje: Zašto vuk ne pase travu?

Piše: Dragan Petrović
[jazz pijanista i kompozitor]

VN:F [1.9.20_1166]
| GLASOVA 0 | Dobar Artikl Ili Ne? Reci Nam, Budi Svoj!

denis vidmar-plavi

Rodjen 27 januara 1983 godine u Zagrebu. Petrova bolnica. Odrastao u Velikoj Kladusi (BiH), Tianjin & Beijing (Kina), Saigon (Vietnam). 1999 dosao u Kanadu. Trenutno zivim u London, Ontario, Kanada - studiram Politicke Nauke. Za vise info, molim da mi se javite.

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *