Rambo Amadeus [Beograd]



Biografija

Iako je rođenjem (14. juna 1963. u porodilištu u Kotoru) dobio idealno estradno ime Antonije Pušić, on se ipak odlučio da u javnosti nastupa pod duhovitom firmom Rambo Amadeus. Odrastao je u Nerceg Novom, tokom osnovne škole završio je šest razreda niže muzičke za klavir, koju je napustio. Kasnije je taj postupak obrazložio izjavom da muzička škola “zaglupljuje i dosađuje svojim učmalim komsomolskim programom”. Predstavlja se kao muzičar, pesnik i medijski manipulant. Diplomirao je na PMF-u, odsek turizam. Od 1972. do 1984. godine uspešno se bavio jedriličarstvom. Bio je reprezentativac i omladinski prvak Jugoslavije, osam puta je bio prvak južnog Jadrana, više puta prvak Crne Gore, osvojio je Međunarodni kup Đerdapa 1980. godine. 

Počeo je da peva i komponuje u prvom razredu gimnazije. Godine 1979. svirao je u jazz punk grupi Radio-aktivni otpad, a dve godine kasnije osnovao je grupu Tri Brus Lija u Titogradu. Godine 1982. je u hotelu “Plaža” svirao mandolinu sa lokalnim orkestrom. Sledećih sezona je svirao gitaru sa hotelskom grupom Egzodus. U Beograd je na studije došao 1985. godine, a prvi javni nastup imao je na Biciklijadi na Adi Ciganliji. Par meseci je dolazio na probe grupe Divlji anđeli, ali je shvatio da šminkersko okruženje nije za njega. U beogradskom SKC-u je sa kompozitorom Miroslavom Savićem XE “Savić, Miroslav Miša”  osmislio performans “Uspavanka za revoluciju, pasija po dvadeset osam usisivača” te je nastupio svirajući na tim higijenskim aparatima. Sledeće godine Rambo, Goran Vukčević, Miša Savić, Pera Talent i Miloš Obrenović XE “Obrenović, Miloš”  su pokrenuli alter rock sastav Otov Protokol. Septembra 1987. godine je sa Sašom Markovićem XE “Marković, Saša”  Mladoženjom, Njegošem Serbezovskim i Jugoslovenskim nindžom osnovao tajnu organizaciju KPGS sa kojom je poduzimao raznovrsne medijske zahvate. 

U rock svetu se pojavio pravo niotkuda, 1988. godine debi albumom “O tugo jesenja” na kome je dao osnovne naznake svog zvuka: mešavina narodnjačkog zavijanja, uz rap, klasiku (“Oda radosti” prerađena u “Amadeus kolo”), funk, plus originalni i duhoviti tekstovi i klasični rock rifovi (na primer “Smoke On The Water” grupe Deep Purple). Svoju muziku je nazvao turbo folk, pre no što se značenje te krilatice ispunilo zastrašujućim sadržajem u prvoj polovini devedesetih godina. Javnost je zbunjivao pričom da mu je ime Nagib Fazlić Nagon i da je rudar koji je snimio ploču. Ključnu podršku pružio mu je producent Saša Habić, zahvaljujući kome je i snimio debi sa serijom neobičnih pesama: “Vanzemaljac”, “Fala ti majko”, “Video”, “Pilot babo”, “Amadeus kolo”. Rambo je na ploči svirao gitaru, Saša Habić klavijature, Miša Savić elektronski “Mirage”, Vladimir Perić XE “Perić, Vladimir”  bas, a Saša Marković harmoniku. Sledećom pločom “Hoćemo gusle” 1989. godine postupno je počeo da se bavi aktuelnim političkim događajima u temi “Amerika i Engleska (biće zemlja proleterska)”. Ta pesma se u originalu zvala “Kataklizma komunizma”, ali je iz političkih razloga dobila benignije ime. Album je dobio naziv po još jednoj apsurdnoj priči sa ovih prostora. Krajem osamdesetih godina na demonstracijama u Crnoj Gori narod je izvikivao “Hoćemo Ruse”, a kada su zbog toga kritikovani, tvrdili su da su vikali “Hoćemo gusle”. Svoj farsičan pristup muzici Rambo je produbio u pesmama “Balkan boj”, “Glupi hit”, “Samit u burekdžinici Laibach”, “Čovek sam, ženo”. Na ploči je koristio najraznovrsnije muzičke inspiracije, od Džimija Hendriksa (Jimi Hendrix), Jana Djurija (Ian Dury), do klasičnih hotelskih ljigara kao što je pesma “Sokolov greben” koja je ujedno na omotu naznačena kao rebus za rock kritičara Dragana Kremera XE “Kremer, Dragan” . U pesmi “Plomba za Zelenog zuba” kao i kroz dizajn omota, posebnu posvetu dao je Koji i njegovoj grupi Disciplina kičme. Pretenciozno dramatičan zvuk grupe Laibach, simulirao je u pesmi “Samit u burekdžinici Laibach” u kojoj je kombinovao stihove iz “Santa Maria della Salute” Laze Kostića XE “Kostić, Laza” , “Ne, nemoj mi prići” Desanke Maksimović XE “Maksimović, Desanka” , novokomponovane “Čaše lomim” i sopstvene turbo poezije. Na ploči su gostovali pevačica narodne muzike Milica Ostojić XE “Ostojić, Milica” , poznatija kao Mica Trofrtaljka, Bora Đorđević XE “Đorđević, Bora” , Dino Dvornik, Stefan i Filip Milenković XE “Milenković, Stefan” . Rambov kolega iz grupe Radioaktivni otpad dr Jovica Dostinić je svirao saksofon i pevao u “Glupom hitu”. Rambo je pored gitare, svirao gusle, Aleksandar Vasiljević XE “Vasiljević, Aleksandar”  (ex U škripcu), takođe gitaru, Dejan Škopelja XE “Škopelja, Dejan”  (ex U škripcu) bas, Saša Lokner XE “Lokner, Saša”  klavijature, a Relja Obrenović XE “Obrenović, Relja”  bubnjeve. Ploču su producirali Saša Habić i Digital Mandrak (Andrija Pušić XE “Pušić, Andrija” , Rambov stariji brat koji je svirao i klavijature). Na unutrašnjem omotu ploče je odštampan tekst pesme “Pegepe ertebe” i informacija da je ta pesma “u zadnji momenat ispala sa ploče zato što nije bilo mesta, očekuje se da se pojavi na sledećoj ploči”. Budući da je u toj pesmi Rambo detaljno ispljuvao birokratsku kuću PGP RTB jasno je zašto se nije našla ni na sledećoj ploči. 

Album “M-91” je objavio krajem 1991. godine i obukao ga je adekvatno ratnoj situaciji: kao vojničku sivomaslinastu kutiju “psihološko propagandni komplet”. Sa ploče su se izdvojile pesme “Smrt Popa Mila Jovovića” (na tridesetak godina staru poemu Boža Đuranovića), “Inspektor Nagib”, “Jemo voli jem” (sa varijacijom avijatičarske himne “Hej vojnici, vazduhoplovci”) i “Zdravo damo”. Na omotu i nalepnici ploče je navedena i pesma “KPGS” (ali ona će se pojaviti tek na koncertnom albumu istog naslova), a umesto nje su objavljene pesme “Halid invalid Hari” i “Prijatelju, prijatelju” koja je u originalnoj verziji trebalo da ima usemplovane delove govora Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana, ali su je odgovorni iz izdavačke kuće skratili i prečišćenu stavili na ploču. Ipak, ovog puta je Rambo psovku definitivno uveo kao ravnopravnu formu poetskog izražavanja. Godine 1992. je svirao dva koncerta u Sava centru. Nešto kasnije, na zajedničkom koncertu nazvanom “Beogradski rock pobednik”, nenajavljen se popeo na binu, prekinuo nastup Bebi Dol, kritikovao publiku što se zabavlja dok bombarduju gradove i sočno ih ispsovao. A sve to je direktno prenosila državna televizija, zbog čega je, naravno na duže vreme bio skinut sa njihovih programa. 

Koncertni CD “KPGS” snimio je u Skoplju 29. decembra 1992. godine i na njemu su pesme “Karamba karambita”, “Prijatelju prijatelju (m’rš u pizdu materinu)”, “Kataklizma komunizma”, “Bojler protiv bojlera”, “Hej živote varalice stara”, “Mala jebo te ja lično i personalno”, “Prdež u kadi, dim na vodi”, kao i serija improvizacija na poznate teme. Tadašnji Rambov bend su pod imenom Nemoralne kaluđerice činili bubnjar Goran Ljuboja Trut XE “Ljuboja, Goran Trut”  (rođen 1966. u Beogradu), basista Bata Božanić XE “Božanić, Bata” , saksofonista Neša Petrović XE “Petrović, Nenad”  i Talent koji je bio zadužen za buku. Na samom snimku se publika uopšte nije čula, pa je naknadno ubacivana sa Pavarotijeve koncertne ploče, a između pesama su spakovani govorni delovi sa kasete “Bezobrazne reči”. U to vreme Rambo je bio među prvim muzičarima iz SRJ koji je redovno nastupao u Sloveniji i Makedoniji. Njegov nastup na unplugged festivalu u Sava centru, održan januara 1994. godine, zabeležen je na disku “Bez struje” (MTS Records). Te večeri se ležerno pratio na harfi, a izveo je ironičnu verziju pesme “Računajte na nas” Đorđa Balaševića. Publika ga je burno pozdravila iako je zaboravio pola teksta. Početkom 1995. godine objavljen je kompilacijski CD “Izabrana dela” sa petnaest pesama odabranih sa prethodnih ploča. Nesvakidašnji CD “Mikroorganizmi” snimio je jula 1995. godine u Parizu sa Goranom Vejvodom. Reč je o eksperimentalnom materijalu zasnovanom na semplovima koji ga predstavlja u drugačijem, nekomunikativnijem svetlu. Za CD su korišćen arhivski materijali sa ploče “Sremski front”, muzika iz filma “Užička republika” i niz drugih snimaka. U isto vreme objavio je CD sa muzikom za decu na tekstove Ljubivoja Ršumovića XE “Ršumović, Ljubivoje”  koja je nastala za TV seriju “Fore i fazoni”. Za pesme “Sex” i “ABVGD” Rambo je sam napisao tekst. 

Svom starom zvuku vratio se krajem 1996. godine na disku “Titanik”. Sa uigranom ekipom koju su činili Goran Ljuboja Trut, Dragan Markovski Šicko XE “Markovski, Dragan Šicko”  (bas), Ognjan Radivojević XE “Radivojević, Ognjan”  (klavijature) i Marija Mihajlović XE “Mihajlović, Marija”  (prateći vokali), u produkciji Olivera Jovanovića XE “Jovanović, Oliver”  snimili su pesme “Šakom u glavu”, “Sado-mazo (idemo dalje)”, “Zreo za penziju”, “Otiš‘o je svak ko valja” (posvećena članovima grupe Šarlo akrobata i Tomi Zdravkoviću XE “Zdravković, Toma” ) i druge. Ognjan Radivojević, Rambov klavijaturista od 1993. godine, studirao je teorijski odsek na Muzičkoj akademiji, godinama je svirao u beogradskim jazz klubovima, bio je redovan saradnik na Bregovićevim pločama filmske muzike i aktivan učesnik na njegovim koncertima. Snimio je solo CD “U tebi kad me ima” (PGP RTS 2006.). Poslednjih godina sa Rambom svira basista Mihailo Krstić XE “Krstić, Mihajlo”  (rođen 1978. u Beogradu), na koncertima u Sloveniji povremeno je za klavijaturama njegov brat Andrija Pušić, a za istim instrumentom najčešće su bili Vladimir Maraš (rođen 1974. u Beogradu, ex Gospoda Glembajevi) ili Ivan Aleksijević XE “Aleksijević, Ivan”  (rođen 1971. u Pančevu). Koncerti koje je Rambo održao u ljubljanskom klubu “Kud France Prešeren” 29. i 30 aprila 1997. godine objavljeni su na disku “Koncert v kud France Prešeren” za slovenačku kuću Vinilmanija. Disk nudi autentičan doživljaj Rambovih nastupa, posebno u uvrnutim temama “Žganje rave”, “Po šumama (of the rising sun)”, “f.a.p. mašina” i “Pomladana voda” (improvizovani haiku na slovenačkom). Ista izdavačka kuća je objavila dva kompilacijska diska “Zbrana dela” sa detaljnim pregledom Rambovog minulog rada. Pored pesama sa prva tri albuma, tu su još “Nazif” koju su Rambo i Elvis J Kurtovich snimili za predizbornu kampanju Nazifa Gljive, originalna verzija pesme “Đede Niko” u kojoj peva i Milan Bojanić Knez XE “Bojanić, Milan Knez” , “Vrag ne spava”, “Tehnika državnog udara” i “Didu lidu…”. Sa koncerta koji je 12. novembra 1997. godine održao u Ateljeu 212, sav prihod je upotrebljen za obnovu Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Krajem iste godine se kao gost pojavio na sarajevskom koncertu Zabranjenog pušenja i tako je postao prvi muzičar sa ovih prostora koji je nastupio u Sarajevu posle rata. Posetu je obnovio 19. juna 1998. godine samostalnim nastupom u sarajevskom klubu “Sloga”, a sledećeg dana je svirao u Visokom. Nešto ranije, 9. juna je u beogradskom Domu sindikata održao oproštajni koncert jer je rešio da se penzioniše. Tu odluku je obrazložio jednostavno: Kada u penziju neće da odu oni koji bi trebalo, onda se on povlači na neodređeno vreme. Na tom koncertu gosti su mu bili Panta šiklja nafta, Njegoš Serbezovski (on i Rambo su na play back odglumili izvođenje pesme “Mendozino” iz repertoara Ivice Šerfezija) i Branislav Lečić XE “Lečić, Branislav”  koji je tumačio lik milicionera. Posle tog nastupa je boravio četiri meseca u Holandiji gde se pretežno bavio građevinskim poslovima. Po povratku u Jugoslaviju je nastavio sa koncertima jer se na sopstvenoj koži uverio da je nemoguće živeti od penzije. Na disku “Drž’te jih! To niso Niet!!!” (Vinilmanija 1998.) na kome su brojni slovenački sastavi obradili pesme punk grupe Niet, svoj prilog su dali Rambo u obradi pesme “Heroj” i Deca loših muzičara u reggae verziji pesme “Zastave”. Rambo Amadeus i Margita Stefanović XE “Stefanović, Margita”  su prvi muzičari iz SRJ koji su svirali u Hrvatskoj i to na koncertu koji je održan u Puli 10. decembra 1998. godine povodom godišnjice potpisivanja povelje o ljudskim pravima. Iste večeri su nastupili i KUD Idijoti. Februara 2000. godine pod nazivom “FAP Tour 2000.” Rambo je održao četiri veoma dobro prihvaćena koncerta u Zagrebu, Puli i Rijeci. U to vreme im se priključio perkusionista iz Beograda Yugo Honda XE “Honda, Yugo”  (ex Viborg Dallas).

Na disku “Don’t Happy, Be Worry” udarna pesma je “Čoban je upravo napustio zgradu” (obrada “Zora je svanula” iz repertoara Nede Ukraden XE “Ukraden, Neda” ), mada se i u ostalim temama bavio citatima. “Moj skutere” je inspirisana pesmom “Moj galebe” iz repertoara Olivera Dragojevića XE “Dragojević, Oliver” , u “Izađite molim” su usemplovani dijalozi iz filma “Variola Vera” reditelja Gorana Markovića XE “Marković, Goran” , a u koncertnoj “Kukuruz za moju bivšu dragu” gostovao je Panta šiklja nafta. CD je producirao Iztok Turk XE “Turk, Iztok”  a u Sloveniji i Hrvatskoj je isti materijal sa drugačijim omotom objavila kuća Dallas Records pod nazivom “Čobane vrati se”. Koncertni disk “Bolje jedno vruće pivo nego četiri ‘ladna” snimilljen je na nastupu u Skoplju februara 2002. godine. Uz stare i nove materijale ponudili su studijske bonus pesme “Motel Černobil” i “Na ovim prostorima (Band Aid za rakiju)” u kojoj je u narodnjačkom refrenu gostovao Saša Lošić XE “Lošić, Saša”  (Plavi orkestar). Uobičajeno razuzdanu atmosferu potvrđuju i “Ja sam robot u srcu i duši” (nazovi obrada pesme “We are the Robots” sastava Kraftwerk), dve verzije “Prijatelju” i to ispod sača i sa roštilja, dok je u “Otiš’o je svak’ ko valja” sažet izbor popularnih refrena sa ex Yu prostora. Na disku “Oprem dobro” u pesmi »Turbo folk« izneo je manifest ovog frankenštajnskog žanra, u »Demode« semplovao je hit “Počnimo ljubav ispočetka” iz repertoara Nade Knežević XE “Knežević, Nada” , za »Komedija, tragedija, drama« koristio je audio kurs srpskog jezika za englesko govorno područje, a u »Plastik fantastik« duhovito opisao večernje žitelje beogradske »silikonske doline«. Dub reggae narodnjak “Ashik mlaka vodo meraklijska” otpevao je Naser Rušidov, a autor teksta i izvođač rapovanja u pesmi “Dik tu kava” je Dragan Ristić XE “Ristić, Dragan”  lider etno grupe Kal. CD “Hipišizik, metafizik” su uz Ramba i Truta snimili u postavi Vojno Dizdar (klavijature) i Vladimir Čukić (kontrabas). Uz brojne goste koji su svirali i pevali prateće vokale zabeležili su teme “Urbano, samo urbano”, “Budala”, “Holesterol & rock’n’roll” i druge. Produkciju je uradio Saša Habić.

Rambo je 1989. godine na OK kanalu radio uspešan alternativni kviz “Znanje imanje”, muziku za pozorišne predstave “Đetić u parlament” (pozorište u Podgorici), “Oksimoron” (Kult teatar) i “Lažni car Šćepan Mali” za koju je 1994. godine dobio “Sterijinu nagradu”. Napisao je muziku za film “Slatko od snova”, tekstove za ploču Lepe Brene, pesme za Viktoriju, Vesnu Zmijanac i radio je produkciju za grupu Garavi sokak i Sandru. Godine 1994. je komponovao naknadnu muzičku podlogu za nemi film “Metropolis” koji je 1927. godine režirao Fric Lang XE “Lang, Fric” . Na projekciji tog filma u Sava centru, muziku je izvela beogradska Filharmonija. Materijal je objavljen na disku “Metropolis B Tour de Force”, a snimio ga je u saradnji sa Miroslavom Savićem i u pratnji Heavily Manipulated Orchestra. Za “Koncert za klavir i orkestar u C-duru” V. A. Mocarta uradio je kadencu koju je na Kolarcu 1995. godine izveo solista na klaviru Ivan Tasovac XE “Tasovac, Ivan” , a dirigent je bio Oskar Danon XE “Danon, Oskar” . Na “Domanovićevim danima satire” 1996. godine dobio je nagradu za literarni doprinos u oblasti estrade. Dobio je Godišnju nagradu Saatchi & Saatchi za najbolju radio reklamu i “Zlatnu ružu” Montrea za najbolji Copyright. Za film “Bumerang” reditelja Dragana Marinkovića 2001. godine je napisao muziku (nagrade “Zlatna mimoza” na festivalu u Herceg Novom, najbolji soundtrack na festivalu “Mostra de Valencia”) i tumačio ulogu gluvoneme osobe ošišane do glave. Uradio je muziku za predstavu “Balkanski špijun” koju je 2005. godine u somborskom Narodnom pozorištu režirao Kokan Mladenović. Na disku “Znam” (Dallas Records 2004.) sastava Emir& Frozen Camels gostovao je u pesmi “Uhljup – glamour papak”. Na disku »Kal« (Asphalt Tango Records 2006.) grupe Kal, gostovao je u pesmi »Komedija«. Krajem 2004. godine u Beogradu je predstavio svoju neobičnu modnu kolekciju “Klimatski poremećaj”. Glumio je Kraljevića Marka u serijalu reklama za banku.

Rambov dugogodišnji saradnik, basista Slobodan Bata Božanić (rođen 1959. godine u Prijepolju) je objavio knjigu kratkih priča “Zajebana knjiga” (Samostalno izdanje 1998.). Osnovao je Jazz Quintet koji čine braća Strahinja i Nemanja Banović (trube), Ivan Aleksijević (klavir) i Petar Radmilović XE “Radmilović, Petar”  (bubnjevi). Objavili su disk “Uspomene” (PGP RTS 2004.) sa autorskim materijalom. Goran Ljuboja paralelno svira u etno jazz grupi Campus Caravan koju je 1993. godine osnovao saksofonista Neša Petrović. Objavili su diskove “Campus Caravan” (PGP RTS 1999.) i “Campus Caravan 2” (PGP RTS 2004.). Vladimir Maraš je snimio jazz CD “Pod kamenom” (Goraton 2001.) na kome su uz njegove kompozicije i obrade crnogorskih tradicionala i instrumentalni CD “Letters from Montenegro” (Goraton 2005.).

Diskografija

“O tugo jesenja” (PGP RTB 1988.)
“Hoćemo gusle” (PGP RTB 1989.)
“Psihološko-propagandni komplet M-91” (PGP RTB 1991.)
“KPGS” (DE Production / Master Records 1994. koncertni)
“Lažni car Šćepan Mali” (DE Production 1994. kaseta)
“Izabrana dela 1989-1994” (PGP RTS 1995. kompilacija)
“Muzika za decu” (B 92 1995.)
“Mikroorganizmi” (Komuna 1996.)
“Titanik” (Komuna 1996.) 
“Koncert v KUD France Prešeren” (Vinilmanija 1997. koncertni)
“Zbrana dela 1” (Vinilmanija 1998. kompilacija)
“Zbrana dela 2” (Vinilmanija 1998. kompilacija)
“Metropolis B Tour de force” (B 92 1998.)
“Don’t Happy, Be Worry” (Metropolis 2000.)
“Bolje jedno vruće pivo nego četiri ‘ladna” (Metropolis 2002. koncertni)
“Oprem dobro” (B 92 2005.)
“Hipišizik, metafizik” (PGP RTS 2008.)

Video: Don Quichote

Sluzbeni web: http://www.ramboamadeus.com

 

3 Komentara u artiklu “Rambo Amadeus [Beograd]”

1. Car Bokasa says:

   30/11/2009 at 12:25

   Који лик

   Обожавам га до имбецилности !!!!!

   Reply
2. loodacha says:

   26/11/2009 at 08:37

   a car isao je u razred sa mojom mamom..

   Reply
3. Stole Makedonac says:

   24/11/2009 at 14:05

   Svaka cast Petru Janjatovicu o ovom blogu, a svaka cast i Antoniju Pusicu (Rambo) sto je stvorio ovakvu veliku diskografiju. Imam sve njegove pesme i u svakoj od njih trazim poentu njegovim komicnim stihovima, to je tekst iz nase svakodnevice (oprostite ako imam gramaticke greske-makedonac sam), u svakom slucaju Rambo je veliki covek.

   Reply