Ne bih imao ništa protiv da se vrate stare dobre “80-te.

intervju vodio: Dragan Petrović

Radili ste više od pet godina kao producer-writer na CNN-u. Kakvo je iskustvo biti deo velike korporacije gde se indentitet novinara lako izgubi i pretvori u reč MI umesto Ja?. Koliko je dozvoljeno biti “nezavistan novinar”…

Kada sad gledam unazad, ipak moram reći da je iskustvo u CNN-u jedno veoma značajno iskustvo, sigurno jedna od najznačajnijih stvari koje sam ikad radio, posebno sto sam tamo bio u godinama kada je televizija u Americi bila još gledanija nego sada. CNN je medjutim i sada veoma uticajan, bez obzira na to sto mu teoretski gledanost nije velika kao kod nekih drugih kanala. Sto se tiče nezavisnosti novinara, to je naravno tema o kojoj se mogu napisati knjige i to različite knjige u različitim zemljama. Recimo pre nekih dvadesetak godina je bilo ljudi u novinarstvu u Beogradu koji su se bojali da objave neke stvari jer su bojali da sutradan ne “zazvoni telefon”. Jednostavno, cenzura je najvise u ljudskim glavama. Mislim da je osnovno da neko ko je novinar radi objektivno i profesionalno.

Sto se tice CNN-a, moram reći da mi stvarno niko nije nikada rekao da neku temu obradim politički na jedan ili drugi nacin. Ali, kada uredjujete emisije koje se emituju u 200 zemalja sveta i znate koje su teme aktuelne, imate obavezu da pokrijete neke osnovne teme tog dana u svetu.Onda vam ipak ostane nekih 20-30 posto emisije da pokrijete teme za koje vi licno verujete da su važne.

Ali, to ipak nije neki dokumentarac gde vi pokrivate jednu temu koju ste izabrali pa onda radite nesto za uzi krug publike.

Živite u Čikagu. Ima li šanse da se napravi jedna verzija “američkog” Indexa 202 i da se naša zajednica malo kulturološki oplemeni koristeći vaše iskustvo iz Beograda.

Evo emisija koju sada radim u Čikagu ima neke elemente Index-a 202. Jedan od elemenata je sto sam ja u emisiji (ha, ha) a nadam se da barem povremeno uključim i neke od starih kolega iz Index-a. Recimo Mićko Ljubičić s kojim sam radio u Index-ovom Radio Pozoristu sada glumi u novoj seriji na RTS-u, pa je to dobar povod za razgovor. Ali, Index je imao jednu funkciju u ono vreme – bio je studentska emisija ali je nekako spontano dobio i ulogu medija koji je rušio sve dotadašnje barijere – produkcione, političke i druge.

Sa druge strane, raditi emisiju u Čikagu ima drugačiju funkciju – da informiše i poveze naše ljude ovde u Čikagu i okolini medju sobom kao i sa maticom u Srbiji i šire na Balkanu. Mislim da ova emisija ima možda jos važniju ulogu nego Index. Kao prva, jedna je od samo nekoliko emisija na srpskom u Čikagu. Pokriva ogromnu teritoriju u četiri savezne države, od delova Mičigena, preko severne Indijane, cele đire teritorije Čikaga i južnog Viskonsina do Milvokija. Ono što je vrlo uzbudljivo je to sto imam mogućnost da budem u kontaktu sa slušaocima i da ih vidim na skupovima u gradu. Tu vidite koliko je takva jedna emisija značajna i koliko ljudi pazljivo slušaju svaku reč i koliko im ona znači. Ono sto je takodje vrlo interesantno je da je radio kao medij jos uvek veoma popularan u Americi, a posebno u velikom gradu kao sto je Čikago. Jedan od razloga za to je sto ljudi provode puno vremena u kolima. Mozete recimo voziti 250 kilometara od severne Indijane do Milvokija i slusati moju radio emisiju u kolima. Ne treba vam nikakva posebna pretplata, samo najjednostavniji radio kao i pre 50 godina. To je jedan od razloga sto je radio danas veoma moćan i značajan, i pored interneta i televizije.

Imate emisiju na radiju, recite našim čitaocima koji je profil emisije I gde mogu da vas slušaju.

Da kažem onda malo više o emisiji. Zove se Radio Avala i emituje se subotom od 1 do 2 popodne na stanici WNDZ 750AM.

Ima svega pomalo, format je slčan kao sto je bio Index 202 u smislu da ide red govora, red muzike. Uz to medjutim ima i reklama koje su neophodne jer time pokušsavam da donekle isplatim trošak iznajmiljavanja termina od stanice, u čemu jos ne uspevam. Sto se tiče sadrzaja, ima vesti iz Beograda i sire iz regiona, izveštaja sa raznih dogadjanja u Cikagu, gostiju u studiju i najava vaznih dogadjaja u našoj zajednici.

Svi koji su izvan sire teritorije Čikaga mogu da čuju emisiju par sati posle emitovanja na web sajtu programa http://www.radioavala.com Tu se mogu čuti i sve dosadašnje emisije. Takodje se mogu dobiti i sve informacije za kontakt sa nama, uključujući brojeve telefona, email adresu i drugo.

Kako je jedan beograđanin koji je vodio TV top liste POP-Rocka-a ’80 u Beogradu, bio deo kulturnog miljea Ex Yu, završio u političkim vodama , pišući političke osvrte na dogaĎaje u USA kao I u istočnoj Evropi?

U vreme kada sam vodio Hit Meseca 1982-ge dao sam jedan intervju omladinskom listu Kekec u kojem sam rekao da me muzika ne zanima i da me interesuje politika i emisije na radiju. Znači, ipak je to nešto sto je bilo u meni već godinama. Nekako kada se izadje iz Evrope i predje okean verovatno se dobije neka sklonost da se vise razmišlja o tim razlikama izmedju dva kontinenta i politici. Medjutim, ne bih imao nista protiv da opet imam 18 godina i vodim muzičku emisiju Hit Meseca. Iz tih vremena sećam se rado i Draganove odlicne grupe Slomljena Stakla koja je bila jedna od najboljih grupa 80’ih.

Vaše mišljenje: Da li mogu da se ponove ’80 u muzici

Ono sto je interesantno je koliko je muzika 80’ih bila jaka i u Jugoslaviji kao i u Engleskoj i Americi. Ako ovih dana slušate neke popularne radio stanice u Beogradu, recimo Naxi, S Radio ili Studio B i 202-jku (koja je sada postala mnogo više muzićki orijentisana nego onda). čućete da je skoro sva muzika koju pustaju je iz 80’ih godina. Mislim da to govori o dve stvari – koliko je muzika 80’ih bila dobra i koliko je ono sto je nastalo posle toga slabo. Ko zna, mozda ljudima dosade ovi neki sadašnji trendovi (nisam ni siguran koji su to trendovi jer mi sve to deluje nekako bezlično), i vrate se proverenom kvalitetu iz 80’ih.

Beograd je vaš grad. Kako komentarišete (ne)kulturne promene u svim segmentima?

Ja svih ovih godina dodjem u Beograd u relativno kratke posete i uglavnom vidim lepe stvari bez obzira na to koliko ljudi tamo stalno govorili – “ali ovde nije dobro za svakodnevni zivot”. Ja nikako ne mogu da vidim sta je to sto je toliko loše tamo. U stvari, mislim da je na mnoge načine sada perspepktiva Beograda bolja nego ikada. Jedna od stvari koja je interesantna kad je reč o medijima je da sada postoji rejting sistem, sto znači da ce se vaša emisija ako je vise gledana vise ceniti, sto u vrlo prozaičnom smislu znaci i da ćete vise zaradjivati od reklama. Pre 20-ako godina ste mogli imati najslušaniju emisiju, ali to nije bilo nikoga briga. Vi ste dobijali vas mali honorar, dok su ljudi u takozvanom stalnom radnom odnosu dobijali velike plate iako su otaljavali posao.

Za kraj. Ko je Alaksandar Žikić danas?

Aleksandar Žigić je danas neko ko je kao i svi mi ovde u Americi i Kanadi istovremeno orijentisan na dve strane. Svi smo sanjali da dodjemo ovde a onda pokušavamo da provedemo sto vise vremena na odmoru u Beogradu ili drugom mestu odakle smo došli.

Ne bih imao ništa protiv da se vrate stare dobre “80-te. Doduše, nisam siguran da li bih bio pametniji i da li bih stvarno nesto drugačije uradio.

Intervu vodio: Dragan Petrović
jazz pijanista i kompozitor

VN:F [1.9.20_1166]
| GLASOVA 0 | Dobar Artikl Ili Ne? Reci Nam, Budi Svoj!

denis vidmar-plavi

Rodjen 27 januara 1983 godine u Zagrebu. Petrova bolnica. Odrastao u Velikoj Kladusi (BiH), Tianjin & Beijing (Kina), Saigon (Vietnam). 1999 dosao u Kanadu. Trenutno zivim u London, Ontario, Kanada - studiram Politicke Nauke. Za vise info, molim da mi se javite.

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *