Petar Janjatović // Ekskluzivno na pljuga.com

INTRO // Malo vise od 9 godina sluzbenog rada pljuga.coma dolazimo u vode, sa kojima se do sada nismo susreli ni na jednom drugom sajtu. Drugdje postoji komercijala koja unistava, pogresni interesi i neznanje nekih bitnih stvari o ovoj sceni koja se bori da opstane.  Prije sest godina zvucalo je kao nebuloza da ce doci dan kad cemo osjetiti ono sto su nasi roditelji osjetili dok su gledali razne svirke legendi koje su  to sve poceli. Od Grupe 220, Timea, do Azre, Orgazma i Pusenja.  To su bila vremena za koja bi neki i danas dali sve.

U centru svega tog, je bio gospodin Petar Janjatovic, koji je pisao, uzivo pratio i osjetio ono sto bi mozda i mi da smo tad rodjeni.  No, danas su nova vremena, i vremena gdje sam Janjatovic  kaze, da je na nama da pocnemo ovaj novi val 21og stoljeca, nove generacije – pisanjem, osjecajem i uzivanjem.

Intervju: Denis Vidmar-Plavi & Petar Janjatović

PLJUGA // Prije svega, hvala Vam na vasoj suradnji sa Pljuga.com i hvala vam na ovom intervjuu.

U introu “Ploce bratstva i detinstva” imam osjecaj da ste imali dosta vecih problema, nego u pisanju samih biografija bendova.  Imali ste dosta teskoca, od same situacije devedesetih, pa do pronalaska materijala.

1.  Sta vam je bilo najteze pisati? Pitam to jer pisete o vremenu gdje smo svi bili skupa, pa onda se “lagano” raspadamo i danas u vremenu kada sve ono sto nas je nekad spajalo, vecinu razdvaja?

PETAR JANJATOVIĆ // Potrebno je setiti se kakvo je vreme bilo 1994. godine kada sam knjigu počeo da pišem. U Beogradu smo tada zarađivali otprilike 100 nemačkih maraka mesečno, ratovi su bili oko nas, telefonske linije nisu funkcionisale, a internet, naravno nije postojao. Radeći knjigu služio sam se svojom arhivom, sećanjima, sugestijama kolega. Slična knjiga o ex yu rocku nije postojala, pa niti sam mogao da se ugledam na nešto, niti sam imao pouzdan vodič. Generalno mi je najteže bilo da pišem o sastavima iz šezdesetih godina jer je najmanje pouzdanih podataka o njima bilo.

PLJUGA // Od svih materijala sto ste pisali, rekli ste sami da se moze opredjeliti na kojima ste proveli vise vremena nego na nekim drugim.

2.  Da li tu postoji jedan bend ili par, koji je vama budio uspomene o vasem vremenu provedenom ovdje. Bend koji je u vama budio nostalgiju za davnim vremenima?

PETAR JANJATOVIĆ // Ta vrsta nostalgije za proteklim vremenima najčešće me pogađala kada sam se bavio sastavima novog talasa: Idoli, Azra, Šarlo akrobata, Električni orgazam, Haustor, Film…  Razlozi su brojni, u to vreme sam se već vrlo ozbiljno bavio muzičkim novinarstvom, puno putovao kako po bivšoj Jugoslaviji, tako i po Evropi, sklapao brojna prijateljstva koja eto i danas traju i vrlo intenzivno živeo. Taj period s kraja sedamdesetih i početkom osamdesetih nam je doneo mnogo dobre muzike koja je i danas relevantna.

PLJUGA // Pisali ste da neke od biografija niste uspjeli da provjerite sa njihovim sudionicima.

3.  Mozete li nam dati par ideja koji su to ljudi i radi kojih okolnosti niste uspjeli provjeriti materijal?

PETAR JANJATOVIĆ // Sa većinom sastava i autora iz Bosne i Hrvatske tih godina je bilo nemoguće stupiti u kontakt. Kasnije sam se sa brojnima sreo pa smo dopunjavali njihove biografije. To se lako vidi kada se uporedi prvo izdanje knjige iz 1998. godine sa izdanjima objavljenim 2001. i 2006. godine. Bitno je da mi nijedan muzičar, niti kolega nisu uskratili pomoć, već su u startu svi bili vrlo voljni da doprinesu .

PLJUGA // Rekli ste da ovo nije klasicna istorija bivse YU rock cene, da ste izostavili par znacajnih bendova. Naveli ste grupu Zeteoci ili kako su ih ljudi nazvali “elektricari u haljinama”.

4.  Mozete li nam navesti jos neke, jer mi smo nasli numere bendova o kojima nikad nismo culi, nit smo mogli naci u vasoj knjizi, kao naprimjer Monolit, metal bend iz Mostara?

PETAR JANJATOVIĆ // Biografiju Žeteoca, kao veoma zanimljive grupe koju su krajem šezdesetih pokrenuli studenti Bogoslovskog fakulteta, sam napisao za dopunjeno izdanje knjige. Te sam tako i taj propust ispravio. U knjizi nema mnogih sastava koji su realizovali sasvim korektne biografije ali sam negde morao da postavim crtu jer onda poslu ne bi bilo kraja. Trudio sam se da iz svakog žanra uvrstim najizrazitije predstavnike, da u knjizi bude što više sastava koji su se afirmisali na čitavom prostoru zemlje, ali i da predstavim manje poznate grupe koje su, po mom mišljenju, autorski bile jake. Budući da stalno dopisujem knjigu, tako sam sada, naprimer, napisao biografije grupa Ogledala i Mrtvi kanal iz Rijeke. Oni su radili osamdesetih godina ali nisu imali samostalno izdanje. Sada su posle mnogo godina izašli diskovi sa njihovim starim snimcima pa smatram da je potrebno imati ih u nekom budućem izdanju knjige.

PLJUGA // U jednom djelu ste istaknuli da jednostavno niste htjeli pisati o bendovima koji su nastali po raspadu Jugoslavije, navodeci da to nije vasa prica i da nema potrebe da se tu mjesate.

5.  Evo proslo je vise od 10 godina, da li ste primjetili da je iko preuzeo tu vasu stafetu i poceo da pise o sceni koja se u neku ruku i utajila medju blizom publikom, vecinom prebacila cak i u underground?

PETAR JANJATOVIĆ // Da, napisao sam da se u knjizi neću baviti grupama koje su nastale po raspadu zemlje, pa sam to i porekao u izdanju knjige iz 2006. godine, jer sam napravio neki osnovni izbor tih sastava. Što se tiče pisanja kolega, sve više je informativnih sajtova koji se bave ovom temom. Takođe, od trenutka kada je knjiga izašla pojavilo se mnogo knjiga koje se na sličan način bave temom. Siniša Škarica je napisao odličnu knjigu o ex yu rocku šezdesetih godina, Amir Misirlić “Bosansko hercegovački pop rock leksikon”, Bogica Mijatović “NS rokopediju”, Aleksandar Žikić “Hroniku beogradskog rokenrola” itd.

PLJUGA // 2003 godine, Igor Mirkovic iz Zagreba je izdao dokumentarac Sretno Dijete.

6.  Da il ste imali priliku da ga pogledate?  Kako se njegovo misljenje uklopilo u vase i dal smatrate da se nesto mozda izgubilo u njegovoj prici u vasem pogledu i dozivljaju tih vremena?

PETAR JANJATOVIĆ // Mirković je svoj film uradio iz vrlo sentimentalnog ugla dečaka koji je odrastao u vreme kada je novi talas bio najživlji. I meni se taj pristup dopao jer ima topline i nepretencioznosti. Jedino mi je žao što se u filmu vrlo malo spominju Šarlo akrobata, Disciplina kičme i Katarina II.

PLJUGA // 7.  Koja je Vasa omiljena grupa (domaca i strana) i zasto?

PETAR JANJATOVIĆ // Vrlo mi je teško da izdvojim samo jednu grupu. To je, u stvari nemoguće.

PLJUGA // 8.  Omiljeni film (domaci i strani) i zasto?

PETAR JANJATOVIĆ // I na ovo pitanje moram sličan odgovor da dam.

PLJUGA // Par bendova za vrijeme rata pocelo propagirati razna politicka misljenja i pravce. Dosta bendova to radi i u inostranstvu, iako dosta njih radi na pomoci zemljama u Africi ili borbe protiv neke bolesti. Ocito ima dosta razlike u tome.

9.  Kakvo je vase misljenje oko vezanja muzike i politike?  Da li ste mozda radi tog razloga neke bendove i prestali pratiti ili slusati?

PETAR JANJATOVIĆ // Smatram da svako mora da ima političku svest. A javne ličnosti, naravno i muzičari bi morali da iskoriste svoju popularnost i probaju da svet učine boljim. Tu su humanitarne akcije najelegantnije rešenje. A u našem slučaju kada smo prolazili (i prolazimo) kroz politički teška vremena ne može se držati glava u pesku. I politički angažman je dobrodošao pod uslovom da se zalaže protiv mržnje, nasilja. Svako zaklanjanje iza nacije i autoriteta države me tera na povraćanje. Naravno, bilo je tu grupa koje su mi se smučile. Ali više volim pozitivne primere, autore koji su svoj politički stav iznosili bez straha, uz nos tadašnjim liderima. Tu mislim na Ramba Amadeusa, Milana Mladenovića, Partibrejkers, KUD Idijote, Gori uši Vinnetou i druge junake devedesetih godina.

PLJUGA // Grupa Azra i Branimir Dzoni Stulic su i danas velika inspiracija i uzor.  Dosta bendova, pogotovo omladinskih diljem Balkana i dijaspore se ugleda na Stulica i njegov bend.

10.  Da li ste imali priliku pricati sa njim ovih godina?  Da li mislite da ce kao i Bijelo Dugme, Time i par ostalih bendova – Azra jos jednom zasvirati u glavnim gradovima danasnjih zemalja Balkana?

PETAR JANJATOVIĆ // Sa Džonijem se dugo nisam čuo. Saznajem da se i dalje intenzivno bavi istorijskim knjigama i da ga jedino u toj sferi možemo očekivati. On čvrsto tvrdi da gitaru više u ruke neće da uzima, ali Džoni je nepredvidiv. Kod njega je sve moguće.

PLJUGA // Radi interneta danas se vecina muzike ilegalno nalazi na raznim webstranicama, kao i nazalost na nasem sajtu. Samo kod nas je to uvijek bilo besplatno i nikad nismo smatrali da bi bilo fer da mi naplacujemo tu muziku kad kao prvo nemamo pravo da naplacujemo tudji rad, iako dosta drugih sajtova to i radi; a kao drugo – jedini razlog zasto smo tim putem isli je zato sto se dosta tog materijala ne moze nigdje naci cak ni u drzavama gdje taj bend postoji. Isto kao i vasa knjiga.  Mi smo kopiju dobili putem emaila kao .pdf format iako smo je trazili na internetu da je kupimo.

Mi uvijek publiku pokusavamo nagovoriti da ukoliko skinu materijal i ukoliko im se svidja to sto cuju, da podrze bend i odu kupiti taj album.  Ali gdje – je uvijek pitanje.

Moje misljenje je uvijek bilo da je glavni materijal reklame jednog benda njihova muzika i da je poanta da pokusamo propagirati da sto vise ljudi cuje tu neku pjesmu ili taj cuveni album.  Ipak uz licno iskustvo sam primjetio da danas nasi bendovi iskljucivo zaradjuju samo na koncertima, a ne toliko na prodaji albuma.

11.  Sta mislite o tom?

PETAR JANJATOVIĆ // Diskografija se drastično izmenila poslednjih godina i kod nas i u svetu. Već  šest godina u Beogradu vodim predstavništvo izdavačke kuće Dallas records i vrlo dobro znam koliko je teško u nekom pristojnom tiražu prodati novi disk. Zato je i diskografski scena prilično utanjila. A koncerti i turneje jesu postali najveći izvor zarade. Srećom pa prisustvo koncertu (za sada) ne može da se piratizuje. Nezahvalno je prognozirati kako će se diskografski situacija razvijati.

PLJUGA // 12.  U knjizi ste postavili vasu e-mail adresu da vam se jave clanovi benda ukoliko nesto o njima nije ispravno. Sjecate li se mozda ko je to prvo uradio i o kojoj se greski radilo? Ako se to ikada desilo.

PETAR JANJATOVIĆ // Nažalost ne mogu da se setim ko me prvi kontaktirao ali je, srećom bilo puno pisama sa ispravkama, dopunama i sugestijama. I to su zaista bile dragocene informacije. Ali, ponavljam, sa svim savremenim sredstvima komunikacije sada je mnogo lakše baviti se dopunama i poboljšavati knjigu.

ex-yu-rock-enciklopedija-01

PLJUGA // Puno Vam hvala na vasim odgovorima i na saradnji sa pljuga.com.  Nadam se da ce nasa saradnja samo rasti te da cemo mi uz vase iskustvo uz muziku i dogadjaje, poboljsati nase razumjevanje ove scene – te moguce i nauciti te shvatiti nacine kako napraviti danasnju scenu da bude bolja.

Za kraj, imate li sta za nasu publiku. Uzmite u obzir da nasu publiku cine dijaspora i svaki cosak, nama tako drage, bivse Juge. Dobne granice nema, jer nam se javljaju djeca iz srednjih skola, do ljudi koji su isli na svirke od 70-tih godina pa nadalje. Svi zele isto, da nasa lijepa kultura se vrati na stare noge i da opet pocnemo starim muzickim stopama.

PETAR JANJATOVIĆ // Kada sam sredinom sedamdesetih godina počeo da se bavim novinarstvom, vrlo brzo sam shvatio da malo znam o svetskoj rock sceni pedesetih godina. I kao đak sam počeo da otkrivam šta se sve dešavalo, tada na samom početku. Ta vrsta istraživanja je predstavljala vrlo uzbudljivu avanturu saznavanja događaja, imena i pesama koji su obeležili čitavu dekadu. Tako i porcija ex yu rocka nudi zanimljivo putovanje. I pravo je zadovoljstvo čuti neke stare grupe koje su pravile velike pesme. Najveći mi je kompliment kada se javi neko mlad, zahvali se za knjigu i kaže da je uz nju otkrio neke vredne stare grupe ili ploče. Ništa bolje, nego sa nekim podeliti lep komad muzike.

VN:F [1.9.20_1166]
| GLASOVA +7 | Dobar Artikl Ili Ne? Reci Nam, Budi Svoj!
Petar Janjatović // Ekskluzivno na pljuga.com, 100% based on 7 ratings

denis vidmar-plavi

Rodjen 27 januara 1983 godine u Zagrebu. Petrova bolnica. Odrastao u Velikoj Kladusi (BiH), Tianjin & Beijing (Kina), Saigon (Vietnam). 1999 dosao u Kanadu. Trenutno zivim u London, Ontario, Kanada - studiram Politicke Nauke. Za vise info, molim da mi se javite.

You may also like...

8 Responses

  1. Ivan says:

    Postoji veliki broj grupa koje su izostavljene. moje je misljenje da svako ko je snimio bar jednu plocu ili bar jedan singl koji se vrteo minimum dva meseca na radio stanicama po citavoj SFR Jugoslaviji trebao je biti deo Enciklopedije. Imam je i zaista je super ipak mislim da sledece grupe ili izvodjaci moraju biti deo nje, a to su sledeci: Max Intro (Beograd); Ulica od meseca (Beograd); Oskarova fobija (Beograd); Baron i crna ovca (Sarajevo); Soko (Sarajevo); Katapult (Bar); Major (Sarajevo); Tam Tam (Nis); Mama rock (Nis); Fleke (Nis); Dobri Isak (Nis); Konjak (Rijeka); Cilindar (Skoplje); Perper (Cetinje); Triangl (Skoplje); Zok (Zagreb); Karizma (Beograd); Kramer (Nis); Perica Stojancic (Nis); Goran Milosevic (Beograd); Boris Arandjelovic (Kragujevac); Radomir Mihajlovic TOCAK (Kragujevac (Bregovic je tamo)) i jos dosta toga sto treba ubaciti. To je moje licno misljenje i ponavljam opet, Enciklopedija je super ali treba da se doradi!

  2. Ronna says:

    Lep intervju. Podsetio me na neke ,na žalost izumrle ,časopise iz predratnog vremena .
    Mislim da bi vam i Peca Popović bio veoma zanimljiv sagovornik,zatim Bogica Mijatović, Anđelko Maletić…ima ih…

    Bilo je lepo ovo čitati.

    Hvala Denise !

    Pozdrav! :)

  3. gdje si Denise, sta je bilo nema te vise na face? Pozdrav Dzimi

  4. Odlicno Denise, tako se to radi. Bravo samo tako nastavi. Pozdrav Dzimi

  5. Petar Janjatović je savremenik svega što se dešavalo osamdesetih, a i posle na našoj pop-rock-punk sceni. Za svoj rad zasluzuje paznju i naklonost medija ali to se nažalost ne dešava u količini koja je potrebna za eksponiranje njegove ideje.
    Dobra ideja de se uradi intervju sa njim, podržavam!!

    pozz
    Dragan Petrović
    jazz pijanista

  6. prvo je izdanje bilo solidno,a drugo mora da će biti predobro

  7. Merrick says:

    Prava stvar, ovo je vredelo procitati

  8. roker says:

    Plavi sta da kazem osim, intervju jednog velikog sajta sa jednim velikim covjekom!
    Hvala Petru na saradnji!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *