Biografija

Zajedno sa Solunskim Frontom i Necrophiliom,Distress je pripadao prvom talasu beogradskih hardcore punk bendova ‘80-ih godina.  Osnovan je 1981.i prvobitno nosi naziv Herpes Distress(cijih se nekoliko pesama moze pronaci na kompilaciji Buka i Urlik iz 1983.godine), da bi ga 1982. promenili u samo Distress.

Veliki uticaj na njih izvrsili su finski bendovi kao sto su Rattus,Kaaos i Bastards.Godine 1984.ulaze u studio i snimaju pesme za cuveni Put u raj 7″,koji je izdat na vinilu tek 12 godina kasnije ,1996. u samo 200 kopija. Ovaj bend je bio i ostao jedan od najvecih bendova bivse jugoslovenske scene.

Distress su:

Slipa [vokal/muzika]
Milence [gitara/prateci vokal]
Ilija [ritam gitara]
Rade [bass]
Ale [bubnjevi]

Diskografija:

Buka i Urlik [1984] // [free download]

Do početka Domovinskog rata malo je ljudi znalo da se u Županji godinama svira i sluša dobar rock and roll, i to u onoj tvrdoj, hard rock inačici. Dolaskom rata, kada je opća opasnost postala svakodnevnica Županje, grupa mladih ljudi iskoristila je tu sintagmu da skrene pozornost na svoj grad i da istovremeno pokaže kako u Županji ne samo da se brani Hrvatska, već se, bez obzira na strahote ratnih pustošenja, živi, radi i nadasve, stvara dobra glazba.

Nekolicina nadahnutih Županjaca koji u sastavu tamošnje 131. brigade, Slaven Živanović-Žiža i Pero Galić u jeku rata 1992.g. snimaju svoj prvi materijal naslovljen «OPĆA OPASNOST», koji sadržava osam pjesama domoljubnog karaktera i jednu ljubavnu. Pridružuju im se Igor Kolić na bas gitari, Silvio Soljačić na gitari, Eugen Nemet na bubnjevima i formirana je skupina «OPĆA OPASNOST». Nažalost, prvi materijal nikad nije izašao iz lokalnih okvira i nakon objavljenog materijala grupa 1993.g. naznačuje ambicioznije poteze i objavljuje 1994.g. svoj prvi oficijelni album «TREBA MI NEŠTO JAČE OD SNA».

Na mjesto Eugena u bubnjarsku stolicu sjeda Ranko Šlibar, produkciju potpisuje Marijan Brkić-Brk, a pjesme «Jednom kad noć» i «Treba mi nešto jače od sna» zauzimaju ubrzo visoka mjesta na tadašnjim Hrvatskim top-ljestvicama.

Nakon toga dolazi na red i «AMERIKA». No, 1995 godine, uoči njenog snimanja gitarist Silvio Soljačić napušta grupu. Glazbu i riječi pišu kao i na prethodnom Mario Vestić i Žarko Fabek-Febo koji potpisuje i produkciju. Pjesma «Njene sjene» pobire nagrade publike na «Arenafest 95» zbog čega se nije mogla naći na spomenutom izdanju. Grupa ubrzo uvodi osvježenje u postavu, Vlado Soljačić – Sojka na gitari i Branimir Jovanovac – Bani sa klavijaturama.

Te 1995.g. u vrijeme «Oluje» rat u Županji se nastavlja i ne zaobilazi «Opću opasnost» ni ovaj put, koja poseže još jednom svoje najjače oružje i proizvodi mini-materijal pod nazivom «VRIJEME JE ZA GROM». Grupa ponovno ulazi u studio 1996. g. i počinje rad na svojem novom projektu koji konačno dovršava 1997.g. pod naslovom «RUSKI RULET».

Po drugi put se za vrijeme snimanja predaju bubnjarske palice, ovaj puta ih od Ranka preuzima Josip Kamenski – Kameni. Materijal koji je tada napravljen rezultat je angažmana cijele grupe, Maria Vestića koji je skladao i pisao glavninu pjesama i produkcijskog angažmana Deana Oreškovića-Kloa. «Mjesečar» sa tog albuma postaje pobjednička pjesma «OSFEST-a» 1998.g. Uspješna je bila i kombinacija sa «Najboljim Hrvatskim tamburašima» i pjesmom «Rastaviše i nas dvoje» kojom osvajaju prvu nagradu na festivalu «Zlatne žice Slavonije» i himnom «Olimpijci» sa istoimenom navijačkom skupinom županjskog NK «Graničar».

Nakon svih previranja na estradnoj sceni u to vrijeme grupa ne iznalazi kvalitetnije rješenje za svoju egzistenciju sviranjem rock glazbe. Kako ne želi promijeniti svoj glazbeno-stilski izričaj, započinje vrijeme njihove kreativne stagnacije i napokon, nakon kratkog razdoblja i sviranja u četveročlanoj postavi, grupa nestaje sa Hrvatske estradne scene. Sve do danas, kada su ponovno okupljeni u svojoj izvornoj i najkreativnijoj postavi, pokušaj reanimiranja «Opće opasnosti» je iz razloga, što ni nakon toliko godina, publika koja ih voli, nije zaboravila uporno spominjati njihovo ime i njihove pjesme. Sve ovo što dolazi je zbog njih,

Veliko im HVALA od hard rock sastava Opća Opasnost! // [biografija preuzeta sa sluzbene stranice benda]

Diskografija

The Best Of [2009]
Opća Opasnost [1993]
Treba mi nešto jače od sna [1994]
Vrijeme je za grom [1995]
Amerika [1995]
Ruski Rulet [1997]

Audio: Macka // Album: Amerika [1995]

Video: Uzalud sunce sja

http://www.opca-opasnost.com

Majke su u proleće 1984. godine osnovali Goran Bare XE “Bare, Goran“ (vokal, rođen 1965. godine u Vinkovcima), Nedeljko Ivković Kilmister XE “Ivković, Nedeljko Kilmister“ (bass), Goran Dujmić XE “Dujmić, Goran“ (gitara) i Željko Mikulić Korozija XE “Mikulić, Željko Korozija“ (bubnjevi). 

Serijom nastupa na tragu garažnog rocka, skrenuli su pažnju na sebe i 1987. godine objavili prvu kasetu pod nazivom “Majke”. Potom su učestvovali na kompilaciji “Bombardiranje New Yorka” (Slušaj najglasnije 1989.). Gitaristi su se u grupi često menjali, tako da su osnovu sastava činili Bare, Kilmister i Korozija. Po objavljivanju prve kasete, gitarista Marin Pokrovac XE “Pokrovac, Marin“  je otišao u Englesku i sve do njegovog povratka grupa nije radila. Pokrovac je 1989. godine poginuo u saobraćajnoj nesreći, pa je novi gitarista postao Ivica Duspara XE “Duspara, Ivica” . Te godine su nastupali na Novom rocku u Ljubljani, a sledeće na poslednjem Omladinskom festivalu u Subotici i njihova pesma “Nije lako” objavljena je na ploči “Omladina 90”. Tada su objavili album “Razum i bezumlje” koji je kritika odlično prihvatila. Na ploči su zabeležene pesme koje su komponovali od 1984. do 1989. godine.

Početkom rata Duspara ih je napustio jer je pristupio Hare Krišnama, a oni su opet prestali sa radom. U pauzama rada grupe Bare je kreirao alter ego ličnost i nazvao se Hali Gali Halid. Izvodio je sopstvene parodije narodnjaka koje je objavio na kaseti “Samo za tebe” (Slušaj najglasnije 1989.) i singlu “Vo-zdra” (Slušaj najglasnije 1991.) na kome su pesme “Samo noćas da zaboravim tugu”, “Hajde da se drogiramo”, “Mirela” i “Ne pitaj me”. Pesme “Hajde da se drogiramo” i “Ne pitaj me” iskorišćene su u filmu “Mi nismo anđeli” Srđana Dragojevića XE “Dragojević, Srđan“.

Polovinom 1992. godine snimili su povratnički album “Razdor”. U postavi su bili Bare, Korozija, basista Jurica Nižić XE “Nižić, Jurica“  i gitarista Zoran Čalić XE “Čalić, Zoran“  (ex Pokvarena mašta, Matchless Gift). U produkciji Korozije, predstavili su se gorkim pesmama “Krvarim od dosade”, “Mršavi pas”, “Fantastična vatra” i “Budi ponosan” na tragu grunge zvuka i sastava The Black Crowes. Neke od njihovih pesama pojavile su se na kompilaciji sa sastavima Overflow, Hladno pivo i ta ploča je recenzirana u londonskom magazinu “Melody Maker”. O grupi su napisali: “Majke sviraju žestoki hard rock sa funk podlogom, ali su deset godina stariji od sličnih britanskih bendova, što je simptomatično za tamošnje prostore”.

U proleće 1994. godine su u postavi koju su činili Bare, Kilmister, Korozija, gitarista Goran Dujmić (ex Nepopravljivi, Satan Panonski) i gostujući klavijaturista Milko Kiš, snimili album “Milost” u kome su napravili komercijalni kompromis. U zvuk su uveli klavijature, pokušavajući da se približe široj publici. Po objavljivanju ploče, Bare je raspustio Majke i u intervjuima se odricao novih pesama. Jedno vreme je pod imenom Majke nastupao sa članovima zagrebačke grupe Kojoti.

Majke su obnovljene u leto 1995. godine u postavi: Bare, Kilmister, bubnjar Čaka, gitaristi Zoran Čalić i Kruno Domačinović. Na disku “Vrijeme je da se krene” kao gosti su učestvovali Davor Rodik XE “Rodik, Davor“  (pedal steel gitara) i Gojko Tomljanović XE “Tomljanović, Gojko“ (klavir). Ploču su obojile depresivne pesme “Baretov blues”, “Slobodna kao nikada”, “Cigan” i “Nije lako” izazvane porodičnom tragedijom jer je Baretova supruga Mirjana umrla 1995. godine od prekomerne doze heroina.

Krajem 1997. godine objavili su koncertnu ploču “Život, uživo” snimljenu na nastupu u zagrebačkom Domu sportova 25. aprila 1997. godine. Sa njima su tada nastupali klavijaturista Gojko Tomljanović i pedal steel gitarista Davor Rodik. Na CD reizdanju ploče “Bombardiranje New Yorka” (Dancing Bear 1998.) kao bonus je dodata njihova pesma “Sve je u redu”. CD “Put do srca sunca” producirao je Denis Mujadžić Denyken XE “Mujadžić, Denis Denyken” , na snimanju je gostovala duvačka linija Darko Rundek banda, klavijaturista Berislav Blažević XE “Blažeković, Berislav“  (Parni valjak) i perkusionista Hrvoje Rupčić XE “Rupčić, Hrvoje” . Posle te ploče grupu je napustio gitarista Čalić, bubnjara Čaku zamenio je Tomas Balaž XE “Balaž, Tomas“  (ex Anestezija), a priključio im se i Berislav Blažević.

Krajem 1999. godine objavljivanjem CD singla “Budi ponosan” obeležili su petnaesti rođendan. Singl je ponudio novu, sedmominutnu verziju pesme “Budi ponosan”. Na snimanju su gostovali: pevačice Tina Rupčić XE “Rupčić, Tina” , Valerija Nikolovska i Hrvoje Rupčić (udaraljke). 

U jesen 2000. godine Bare je objavio prestanak rada grupe i pokrenuo samostalnu karijeru. Solo CD “Izgubljen i nađen” (Croatia Records 2001.) sa blues orijentisanim pesmama snimio je sa grupom Plaćenici, producirao ga je Nenad Zubak XE “Zubak, Nenad” , a svirali su gitarista Alen Kraljić XE “Kraljić, Alen“  (ex Pips, Chips and Videoclips), basista Nenad Vorih XE “Vorih, Nenad” , pedal steel gitarista Davor Rodik, bubnjar Krunoslav Levačić XE “Levačić, Krunoslav“  i multiinstrumentalista Marko Križan XE “Križan, Marko” . Na disku “7” (Croatia Records 2003.) nove pesme je obojio soul, blues i country zvukom. Produkciju su uradili Rista Ibrić XE “Ibrić, Rista“  i Dragoljub Smokrović XE “Smokrović, Dragoljub” , a kao Plaćenici su svirali Alen Kraljić, Marko Križan, Davor Rodik, Krunoslav Levačić, Rista Ibrić (mandolina, violina) i Mario Rašić XE “Rašić, Mario“  (bas). Za njim je usledio solo CD “Srce” (Croatia Records 2006.) koji je kritika loše ocenila. 

U proleće 2007. godine Majke su obnovile rad u postavi: Bare, Kilmister, Čalić, Domačinović i Alen Tibljaš (bubnjevi). Na duplom disku “Unplugged” je snimak akustičnog nastupa koji su održali 12. aprila 2008. godine u zagrebačkoj “Tvornici”. Kao gost te večeri im se pridružio klavijaturista Berislav Blažević. DVD sa snimkom istog nastupa sadrži spotove i intervju koji je sa Baretom uradio Aleksandar Dragaš.

Na disku “Doručak kod Trulog” (Suzy 2002.) sastava Le Cinema, Bare je kao gost pevao u obradi pesme “Zona sumraka” grupe Film. Na disku Gibonnija “Unza Fibre” (Dallas Records 2006.) gostovao je u pesmi “Anđeo u tebi”. Zoran Čalić je kao član slovenačkog sastava Holder snimio CD “Daleč stran je sodni dan” (Nika Records 2001.), a od 2002. godine svira sa grupom Big Foot Mama. Korozija se preselio u Ameriku i živi u Bostonu. Kilmister i Čalić su sa pevačem Alenom Marinom XE “Marin, Alen“  (ex Kojoti) pokrenuli grupu Elektrobuda i snimili CD “Sveti zvuk” (Dancing Bear 2005.). Sastav Zoster iz Mostara je na disku “Ojužilo” (Gramofon 2005.) obradio Baretovu pesmu “Nezainteresiran (mene ne zanima)”.

Diskografija:

Singl

“Budi ponosan” (Jabukaton 1999.)

Albumi

“Majke” (Slušaj najglasnije 1987. kaseta)
“Razum i bezumlje” (Search and Enjoy 1990.)
“Razdor” (T.R.I.P. / Croatia Records 1993.)
“Milost” (T.R.I.P. / Croatia Records 1994.)
“Vrijeme je da se krene” (Jabukaton 1996.)
“Život, uživo” (Jabukaton 1997. koncertni)
“Put do srca sunca” (Jabukaton 1998.)
“Unplugged” (Dancing Bear 2008. dupli koncertni)
“Unplugged” (Dancing Bear 2009. koncertni DVD)

Fotograf: Tomislav Valent

Video: A ti jos places

Sluzbeni web: http://www.myspace.com/rockmajke

Milan Mladenović XE “Mladenović, Milan”  rođen je 21. septembra 1958. godine u Zagrebu. Kako mu je otac bio vojno lice, šest godina kasnije preselili su se u Sarajevo, a 1970. godine porodica je prešla u Beograd.

Prva ozbiljnija grupa u kojoj je radio bila je Limunovo drvo, osnovana 1977. godine a naziv je odabran po pesmi Alekse Šantića. U sastavu su uz Milana bili gitarista Dragomir Mihailović Gagi XE “Mihailović, Dragomir Gagi” , basista Milan Stefanović XE “Stefanović, Milan” , bubnjar Dušan Dejanović XE “Dejanović, Dušan”  i gitarista Goran Kovinčić Maksa XE “Kovinčić, Goran Maksa” , a komponovali su muziku pod uticajem hipi pokreta. Često su menjali članove a poslednja postava u kojoj su bili Milan, Gagi, basista Dušan Kojić Koja XE “Kojić, Dušan Koja”  i bubnjar Ivica Vdović XE “Vdović, Ivica Vd” , posle koncerta sa Pankrtima u SKC-u aprila 1980. godine nastavila je uz novo ime, Šarlo akrobata. U toj kombinaciji nije bio Gagi koji je posle toga jedno vreme svirao sa Dr Spirom i ljudskim bićima.

Po raspadu Šarla, februara 1982. godine, nastao je sastav Katarina II. Prvu postavu činili su: gitarista i pevač Milan Mladenović, gitarista Dragomir Mihailović Gagi, bubnjar Dušan Dejanović (ex Rock express, Limunovo drvo) i basista Zoran Radomirović Švaba XE “Radomirović, Zoran Švaba”  (ex Limunovo drvo, Doktor Spira i ljudska bića). Naziv su odabrali po Gagijevoj neuzvraćenoj ljubavi, devojci Katarini. Posle nastupa u sali bioskopa “Topčiderska zvezda”, krajem 1982. godine, priključila im se Margita Stefanović XE “Stefanović, Margita”  (rođena 1. aprila 1959. u Beogradu) koja je imala obrazovanje klasičnog pijaniste i debitovala je na rock sceni. Švaba je prešao u Du Du A, Dušan Dejanović u Disciplinu kičme, pa je jedno vreme bubnjeve u grupi svirao Branko Kuštrin Mango XE “Kuštrin, Branko Mango”  (ex Grupa I i Dr Spira). Novu ritam sekciju Katarine II činili su bubnjar Ivan Vdović VD (ex Šarlo akrobata) i basista Bojan Pečar XE “Pečar, Bojan”  (ex Mama Co Co, BG 5, Via Talas, rođen 1960.). Sastav Via Talas su uz Pečara činili Mira Mijatović XE “Mijatović, Mira”  (vokal), Miško Petrović Plavi XE “Petrović, Miško Plavi”  (gitara) i Dušan Gerzić Gera XE “Gerzić, Dušan Gera”  (saksofon, bubnjevi). Sa obradama “Hawaii (Najlepši kraj)” i “Lilihip (My Boy Lollipop)” zastupljeni su na ploči “ARA” (Jugoton 1981.). Snimili su LP “Perfektan dan za banana ribe” (Sarajevo Disk 1983.) ali su brzo prestali sa radom.

U proleće 1983. godine, Katarina II je nastupala na  Bijenalu u Zagrebu i dobila povoljne kritike. Prvi LP su snimili u studiju Enca Lesića XE “Lesić, Enco” , ali se rad otegao u nedogled. Na snimanju je gostovao glumac Bule Goncić XE “Goncić, Svetislav Bule”  koji je svirao frule. Taj materijal je propao i na poziv Srđana Marjanovića 1984. godine za RTV Ljubljanu ponovo su snimili iste pesme u produkciji Đorđa Petrovića XE “Petrović, Đorđe” , a gosti su bili Mario Čelik XE “Čelik, Mario”  na kongama i saksofonista Jurij Novoselić XE “Novoselić, Jurij”  iz sastava Film. Većinu tekstova na debi ploči radio je Mladenović, tekstove za pesme “Vrt” i “Platforme” potpisao je Gagi, a muzika je zajednička. U temama “Aut”, “Jesen”, “Radostan dan”, “Treba da se čisti”, “Ja znam” su povezali Milanov deskriptivni senzibilitet sa energičnim zvukom novog talasa. U tom periodu, Gagi je došao u sukob sa zakonom, a po povratku iz zatvora saznao je da više nije član grupe, pa im je uskratio pravo da koriste ime Katarina II. Kasnije je sarađivao sa Vladom Divljanom, a onda otišao u Ameriku gde i danas živi.

Odabrali su novo ime Ekatarina Velika, a došao je i novi bubnjar Ivan Fece Firči XE “Fece, Ivan Firči”  (ex Luna, Jakarta). VD je tada prešao u grupu Du Du A, a kasnije je radio sa Disciplinom kičme i grupom Heroji. Redovnim nastupima u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, Ekatarina Velika sticala je sve više pristalica, a početkom 1985. godine u zagrebačkom studiju “SIM” u produkciji Vladimira Smoleca XE “Smolec, Vladimir”  i članova grupe, snimili su LP “Ekatarina Velika”. Na ploči su gostovali Massimo Savić i Tomo In der Mühlen, inače gitarista sastava Karlowy Vary sa kojim je i Margita sarađivala. Ta ploča je grupi donela prve prave koncertne hitove “Modro i zeleno”, “Tatoo”, ”Oči boje meda”, “To sam ja”. Artističke ambicije iskazali su i na omotu za koji je bio zadužen slikar Dušan Gerzić Gera XE “Gerzić, Dušan Gera” . U skladu sa pesmom “Tatoo” bili su iscrtani po telu u maniru indijanskih obrednih tetovaža. U inostranstvu su prvi put nastupali 22. marta 1985. godine u Torinu na “Danima kulture” i ostavili su pozitivan utisak na publiku. Odlično su prošli i na zagrebačkom nastupu u okviru akcije “Bolje vas našli”. Tokom 1985. godine Milan je sa Mitrom Subotićem XE “Subotić, Mitar”  često snimao u Novom Sadu. Deo tog materijala izašao je na ploči “Disillusioned” koju je Subotić 1987. godine objavio pod pesudonimom Rex Ilusivii. Krajem 1985. godine Firči je otišao u vojsku, pa u Laboratoriju zvuka, a novi bubnjar postao je Ivan Ranković XE “Ranković, Ivan”  (ex Tvrdo srce i velike uši). U produkciji Milana, Margite i Dragana Čačinovića XE “Čačinović, Dragan”  snimili su LP “S’ vetrom uz lice” na kome su se obilato služili tada novim instrumentom za semplovanje nazvanim Emulator II. Uz nove pesme “Ti si sav moj bol”, “Novac u rukama”, “Stvaran svet oko mene”, “Kao da je bilo nekad” stigle su i prve primedbe kritike kako previše podsećaju na grupu Simple Minds. Ali, upravo ovom pločom uspeli su da se probiju do šireg kruga publike, što je zabeleženo na koncertnoj ploči “EKV 1986 LIVE”, snimljenoj na jednom od pet rasprodatih nastupa u zagrebačkom “Kulušiću” 2. novembra 1986. godine.

Te jeseni su dobili nagradu Sedam sekretara SKOJ-a za dostignuća na drugoj i trećoj ploči. Živi LP promovisali su tokom šest rasprodatih večeri u Domu omladine početkom 1987. godine. Ivan Ranković je odlučio da, kao gitarista, sa starim prijateljima iz grupe Tvrdo srce i velike uši osnuje sastav Ulica od meseca, tako da je novi bubnjar EKV postao glumac Srđan Žika Todorović XE “Todorović, Srđan Žika”  (ex Radnička kontrola, Bezobrazno zeleno, Disciplina kičme). U novoj postavi su 9. aprila svirali na Festivalu novog rocka u pariskom klubu “La Locomotive”. Leta 1987. godine u produkciji australijskog muzičara Teodora Janija XE “Jani, Teodor”  (Theodore Yanni) koji je radio kao snimatelj u studijima Australije, Amerike i Engleske, završili su LP “Ljubav”. Sa te ploče izdvojile su se pesme “Zemlja”, “Pored mene”, “Ljudi iz gradova”. U otmeno stilizovan omot koji su uradili Margita i Vuk Veličković XE “Veličković, Vuk” , upakovana je ispolirana muzika koja je u sebi nosila prve naznake Milanovih depresivnih tekstova, što je najočitije u pesmi “Tonemo”. Tom pločom su stekli status koncertne atrakcije, tako da su dva puta uzastopno napunili beogradsku halu “Pionir”. Početkom 1988. godine bili su na turneji, a na koncertima su im se pridružili pevačica Tanja Jovićević XE “Jovićević, Tanja”  (Oktobar 1864) i gitarista Zvonko Đukić XE “Đukić, Zvonko” , čiji je sastav Van Gogh u to vreme pauzirao. S njima je ponovo svirao Firči, sve do maja 1988. godine kada je otputovao u Ameriku gde i danas živi. Januara 1989. godine završili su ploču “Samo par godina za nas” na kojoj su gostovali Mitar Subotić (klavijature, produkcija), Tanja Jovićević (prateći vokali) i Teodor Jani (gitara, koprodukcija). Ploča je preslikala koncept prethodne, tako da je naišla na podeljene kritike, a sa nje su pored naslovne upamćene pesme “Iznad grada” i “Krug”. Uprkos kritikama, bili su na vrhuncu karijere, svirali su na EBU-UER rock festivalu u Novom Sadu, na festivalu MIDEM 90. u Kanu i maja 1990. godine učestvovali na prvom evropskom Bijenalu rock muzike u Tuluzu. Početkom 1990. godine Žika Todorović se posvetio glumi, a u EKV je došao bubnjar Marko Milivojević XE “Milivojević, Marko”  (ex Morbidi i mnoći, U škripcu). Bojan Pečar je u isto vreme rešio da napusti muziku i preselio se u London, a na koncertima je bas svirao Miško Plavi (ex Via Talas, D’ Boys i Piloti). LP “Dum dum” snimili su u proleće 1991. godine a kao basisti gostovali su Dušan Petrović XE “Petrović, Dušan”  (ex Duh Nibor, kasnije saksofonista u sastavu Plejboj) i Bata Božanić XE “Božanić, Bata” , prateće vokale pevala je Tanja Jovićević, gitaru je svirao Zvonko Đukić, na svojim spravama je delovao Mitar Subotić, a produkciju je radio Teodor Jani. Sumorno vreme uticalo je i na pesme pa su “Zabranjujem”, “Idemo”, “Dum dum”, “Bledo” direktan proizvod teške stvarnosti. Početkom 1992. godine Milan je sa članovima grupa Partibrejkers i Električni orgazam formirao antiratni sastav Rimtutituki. Snimili su pesmu “Slušaj ‘vamo”. Singl je objavio Radio B 92, a promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio beogradskim ulicama. Leta 1992. godine grupa Rimtutituki odsvirala je dva koncerta u Beču. Jedan je bio na otvorenom i organizovan je u okviru borbe protiv fašizma i ksenofobije. Na njemu su uz austrijske sastave svirali i The Temtations. Tokom 1992. godine EKV je nastupala sa basistom Dragišom Uskokovićem Ćimom XE “Uskoković, Dragiša Ćima” . Maja 1993. godine izašla je ploča “Neko nas posmatra” na kojoj se Milan vratio otvorenijim, komunikativnijim temama “Ponos”, “Jadransko more”, “Just let me play some modern r’n’r music”, “Zajedno”, a prvi put su obradili tuđu pesmu “Istina mašina” grupe Time i Dade Topića. Milan je ploču sam producirao, a na snimanju su učestvovali Žika Todorović, Tanja Jovićević i dečiji hor. EKV, Partibrejkers i Električni orgazam svirali su septembra 1993. godine u Pragu i Berlinu, u okviru akcije “Ko to tamo pjeva?”, zajedno sa zagrebačkim sastavom Vještice.

U tom periodu Milan i Margita su povremeno nastupali po klubovima, radeći neobavezne unplugged svirke na kojima su im se priključivali gitarista Nebojša Antonijević Anton XE “Antonijević, Nebojša Anton”  i jazz muzičari. Početkom 1994. godine Milan je na poziv starog saradnika Mitra Subotića otputovao u Brazil. Pristupili su realizaciji muzike koju su još 1985. godine započeli sa gitaristom Goranom Vejvodom XE “Vejvoda, Goran”  kada su održali nekoliko koncerata pod nazivom “Dah anđela”. U saradnji sa brazilskim muzičarima: Zo Paraiba XE “Paraiba, Zo”  (Joao Parahyba), udaraljke, Fabio Golfeti XE “Golfeti, Fabio”  (Fabio Golfetti), gitara, Taćana Baros XE “Baros, Taćana”  (Taciana Barros), te Marize i Madalene, koje su pevale prateće vokale, snimili su CD “Angel’s Breath”. Subotić je bio zadužen za produkciju i klavijature, a Milan je svirao gitaru, trubu i pevao. Pesme bazirane na latino-ritmu i etno zvucima potpisali su Mitar, Milan, Fabio i Zo. Taj materijal Milan je okarakterisao kao “psihodelični samba rock sa balkanskim uticajima”. Milan je potom u Parizu režirao spot za pesmu “Crv”. Poslednji koncert EKV održan je u Budvi avgusta 1994. godine. Sa njima je tada svirao novi basista Bole Stanojević XE “Stanojević, Bole” , član grupe Svemir iz Vršca. Već sledećeg dana Milan je zbog bolesti zadržan u bolnici. Umro je od raka unutrašnjih organa, 5. novembra 1994. godine u Beogradu.

Margita Stefanović je nastavila da se bavi muzikom. Jedno vreme je sa sastavom Kurajberi svirala obrade domaćih pesama i prepeve stranih hitova, a zatim je sa Vladimirom Stojićem XE “Stojić, Vladimir” , pod imenom EQV objavila CD “Ti si sav moj bol” (Coop Arts Crafts Unltd 1995.). Na disku su trens i ambijentalna muzika, inicirana pesmom “Ti si sav moj bol” iz repertoara EKV. CD je objavila firma iz Austrije, a oktobra 1995. godine EQV su učestvovali na Taktik festivalu u Beču. Margita je povremeno nastupala sa sastavima Glisers, Direktori i Zion bandom, svirala je na unplugged koncertima Električnog orgazma i bila je čest gost na snimanju ploča beogradskih sastava. Na koncertu u Puli 10. decembra 1998. godine organizovanog povodom pedesetogodišnjice potpisivanja povelje o ljudskim pravima, nastupila je sa Zoranom Stojanovićem XE “Stojanović, Zoran” , pevačem i gitaristom zagrebačke grupe Veliki bijeli slon. Iste večeri svirali su Rambo Amadeus i KUD Idijoti.

Krajem sedamdesetih godina Milan Mladenović je povremeno svirao u predstavi “Dragiša, život je čudna stvar” koju je na sceni SKC-a postavio konceptualni umetnik Kosta Bunuševac XE “Bunuševac, Kosta” . Tokom karijere članovi grupe EKV radili su na filmu. Godine 1985. u filmu “Tajvanska kanasta” reditelja Gorana Markovića XE “Marković, Goran”  glumili su članove grupe Mrtvi bambi i izveli pesmu “Tatoo”. Sledeće godine Milan se pojavio u filmu “Crna Marija” reditelja Milana Živkovića XE “Živković, Milan” , za koji je napravio temu “Bus station”. Uz Milanovu pesmu, muzika iz tog filma koju je komponovao Srđan Miodragović Jul XE “Miodragović, Srđan Jul”  objavljena je na ploči “Crna Marija” (Film danas / PGP RTB 1986.). Krajem osamdesetih Milan je napisao dve pesme za pozorišnu predstavu “Majka hrabrost”. Uz njega muziku za tu predstavu su uradili Vlatko Stefanovski XE “Stefanovski, Vlatko” , Zoran Erić XE “Erić, Zoran” , Đorđe Petrović XE “Petrović, Đorđe”  i drugi. Milan je producirao ploče sastava Fit i Gustaph i njegovi dobri duhovi. Jedna ulica u Zemunu je nazvana po Milanu Mladenoviću. Margita je radila muziku za pozorišne predstave “Klasni neprijatelj”, “Tri sestre” i za TV dramu “Plavi, plavi”.

O grupi su objavljene knjige “EKV” (Kamenko 1990.) u kojoj su fotografije Kamenka Pajića XE “Pajić, Kamenko” , a intervju sa Milanom radio je Zoran Trbović XE “Trbović, Zoran” . Knjiga “Dečak iz vode” (L.O.M. 1997.) sadrži tekstove pesama i fotografije, a biografiju Milana Mladenovića pod nazivom “Mesto u Mećavi” (Matica Srpska 1999.) napisao je Aleksandar Žikić XE “Žikić, Aleksandar” . Početkom 1997. godine objavljen je koncertni CD “Live 88” na kome su snimci nastupa Ekatarine Velike u zagrebačkom klubu “Kulušić” i Novom Sadu održani tokom 1988. godine. Zagrebački nastup najavio je novinar Dražen Vrdoljak XE “Vrdoljak, Dražen” , a u jednoj pesmi je gitaru sa njima svirao producent Teodor Jani. Trake sa tim snimcima sačuvao je Firči, poneo ih je sa sobom u Njujork i inicirao objavljivanje ove ploče. Izdavačka kuća EKV Records u kojoj je muzički urednik bila Margita Stefanović objavila je od 1997. godine na diskovima reizdanja ploča EKV. CD “Ljubav” uz pesme sa tog albuma, kao bonus materijal nudi snimke sa koncerta koji je održan 13. novembra 1991. godine u beogradskom Domu omladine i novosadskom SNP-u 1988. godine. CD “Samo par godina za nas” sadrži bonus pesme snimljene na koncertu u okviru Avala festa, septembra 1990. godine. CD “Dum dum” pojačan je demo snimcima i alternativnim verzijama pesama za ploču, kao i koncertnim zapisom sa nastupa u Domu omladine iz 1991. godine. Na disku “Live 1991 – Kao u snu” zabeležen je koncert koji su održali 13. decembra 1991. godine u beogradskom Domu omladine u okviru promocije albuma “Dum Dum”. Te večeri su sa njima kao gosti nastupili Tanja Jovićević (prateći vokali), Srđan Todorović (bubnjevi), Neša Petrović XE “Petrović, Neša”  (saksofon) i Goran Čavajda XE “Čavajda, Goran”  koji je svirao australijski instrument rgyagling. EKV Records i IPS Music su tokom 2001. i 2002. godine na disku reizdali ploče “EKV 86 LIVE”, “Katarina II”, “Ekatarina Velika” i “S’ vetrom uz lice” sa živim bonus snimcima. PGP RTS je takođe posegao u minuli rad Ekatarine Velike. Kompilacijski CD “Kao nada, kao govor, kao more” doneo je izbor pesama sa poslednje četiri studijske ploče. RTV Slovenija je na duplom disku “1984 – 1987” reizdala 2004. godine prva četiri albuma grupe. Slovenačka grupa Spiritual Pyrotechnics je na disku “The material empire is dying” (Malca records 1996.) snimila energičnu obradu pesme “Krug”, hrvatski sastav Vatra je na disku “Anđeo s greškom” (Dallas Records 2002.) obradio pesmu “Srce”, splitska klapa Iskon i TBF su obradili temu “Zemlja”. Na disku “Kao da je bilo nekad…” (Circle Records 2002.) pesme Milana Mladenovića su obradili Dado Topić, Vlada Divljan, Koja, Darko Rundek, Miško Plavi, Tanja Jovićević, Električni orgazam, Partibrejkers, Jarboli, Darkwood Dub, Block Out, VROOOM i drugi. Na koncertu u zagrebačkom klubu “Tvornica” 22. februara 2003. godine Srđan Gojković Gile XE “Gojković, Srđan Gile” , Darko Rundek, Urban & 4, Massimo Savić, grupe Le Cinema, Vatra i Veliki bijeli slon svirali su pesme Milana Mladenovića. Snimak tog nastupa objavljen je na disku “Jako dobar tatoo! Tribute To EKV” (CBS 2003.). Na disku “EKV revisited” (PGP RTS 2007.) Ivan Fece Firči je dao novo viđenje njihovih pesama. Na Milanove vokalne deonice ponovo je odsvirao sve instrumente. Koproducent izdanja je Sten Vinsent.

Bojan Pečar je preminuo u Londonu 13. oktobra 1998. godine od posledica srčanog udara. Bubnjar Dušan Dejanović je umro 16. novembra 2000. godine. Margita Stefanović je preminula 18. septembra 2002. godine. U knjizi “Magi – Zvezda koja večno traje” (Fanovi EKV 2002.) poštovaoci su sakupili novinske tekstove objavljene povodom njene smrti, intervjue i email prepisku publike. Knjiga »Vrati unatrag« (SKC 2008.) Aleksandra Ilića govori o Margiti ali i radu grupe. Slikaru Dušanu Gerziću Geri (1961. – 1998.) posthumno je objavljena monografija “I, myself and others” (Istar 2003.). Novembra 2006. godine, u emisiji “Juboks” radija B 92, “Još samo par godina za nas” je po glasanju slušalaca proglašena najboljom ex Yu pesmom.

Diskografija:

“Katarina II” (RTV LJ 1984.)
“Ekatarina Velika” (RTV LJ 1985.)
“S’ vetrom uz lice” (RTV LJ 1986.)
“EKV 86 LIVE” (RTV LJ 1987. koncertni)
“Ljubav” (PGP  RTB 1987.)
“Samo par godina za nas” (PGP RTB 1989.)
“Dum Dum” (PGP RTB 1991.)
“Neko nas posmatra” (PGP RTS 1993.)
“Live ‘88.” (Global Music 1997. koncertni)
“Kao nada, kao govor, kao more” (PGP RTS 1998. kompilacija)
“Live 1991 – Kao u snu” (EKV Records / IPS Music 2001. koncertni)

Milan Mladenović solo

“Angel’s Breath” (Imago Records 1994.)

Video: Par godina za nas

1. Angel’s breath
2. Dum dum
3. EKV 19LIVE86
4. Ekatarina Velika
5. Katarina II
6. Live ‘88
7. Ljubav
8. Neko nas posmatra
9. Samo par godina za nas
10. S vetrom uz lice

Biografija ovog benda je sluzbeno predstavljena na pljuga.com: EKV

Mnogi novinari godinama su ga proglašavali najvećim fenomenom rocka na prostorima Ex Yu, dok su ga ugledni rock kritičari nazivali ” megalomanom i silnikom koji nekritički objavljuje sve što napiše “.

Branimir Štulić poznat pod nadimkom Johnny, rođen je 11. aprila, 1953.godine u Skoplju. Ključne godine odrastanja i afirmacije proveo je u Zagrebu.

Maturirao je 1972. godine , tema rada bila je: “Pariska komuna”. Rad oslikava njegovo interesovanje za socijalne i društvene probleme. Studirao je na Filozofskom fakultetu, međutim odsek je nekoliko puta menjao, da bi se na kraju zaustavio na sociologiji. Kao samouki gitarista, vežbao je danonoćno.

U početku karijere često je nastupao sam, sa akustičnom gitarom i to pretežno po žurkama gde je izvodio svoje, ali i tuđe pesme raznih žanrova. U to vreme napisao je dobar deo pesama koje su se kasnije našle na ranim albumima Azre. Prva grupa koju je osnovao zvala se Balkan Sevdah Bend. Svirali su sve, od Džonijevih pesama, preko sevdalinki do Beatlesa. Džonija su prijatelji odgovarali od pevanja jer im se nije sviđao njegov glas u grču, kao ni njegovo umeće sviranja gitare, ali pesma “Balkan” dokazala je suprotno, pesma nosi u sebi glavne odrednice Štulićevog autorskog senzibiliteta. Vremenom bend se sve više okreće rocku, i kroz njega prošlo je mnogo muzičara. O tome kako je odabrano neobično ime benda postoje različite priče i anegdote. Međutim, Džoni je sve to jednom prilikom opovrgao ispričavši o nastanku Azre sledeće: ” Januara 1977. godine za šankom Teatra u Zagrebu, domaći su anarhisti ispijali loze i pričali o politici. Drušvo se zabavljalo, jer je izvesni Doko dobio kćerku. Valjalo je odabrati ime. Džoni je znao stihove Heinove pesme koja ga je očarala: ” Kazuj robe, otkuda si, iz plemena kojega si? Ja se zovem El Muharem, iz plemena starih Azra, što za ljubav život gube i umiru kada ljube.”

Ovi stihovi fascinirali su Štulića. Džoni je bio nezadovoljan ” Sevdahom” i tražio je ime za bend koji je planirao osnovati. Bend je oformljen nekoliko nedelja kasnije, a kćerkica čije se rođenje slavilo dobila je takođe ime Azra. U to vreme dogodilo se nešto što će kasnije biti presudno za uspon novonastale grupe. Darko Putak tražio je prostor u Zagrebu, gde bi otvorio omladinski klub koji bi se razlikovao od ostalih. Turistički savez grada ustupio mu je “Lapidarij”. U tom prostoru održaće se niz manifestacija koje će izmeniti poimanje pop-kulture. Rock, strip i moda zaživeće, napokon sa ostalim činiocima kulture kako u Zagrebu, tako i u celoj bivšoj Jugoslaviji. U vreme kada je Štulić osnivao Azru, u “Lapidarij” došao je Marijan Crnarić, koji je započeo akciju Yurm- yu rock momenti. Azra je održala nekoliko koncerata u “Lapu”. Džoni je prvi zapevao o sporednim temama, u želji da se u njegovim pesmama prepozna gradska svakodnevnica. Pesme: ” Lutamo kroz noć”, ” Sami ti i ja” bitno su izmenile poglede na odnose među mladima. U prvom sastavu Azre bili su: basista Branko Matun, gitarista Josip Juričić, bubnjar Boris Leiner i Džoni kao frontmen i gitarista. I pod novim imenom česte su promene u postavi benda, tako da tokom ‘77. i ‘78. godine, Štulić nastupa sa Jurom Stublićem, Jurijem Novoselićem, Marinom Pelajićem i Mladenom Juričićem. Jura i Džoni, kao dve jake autorske ličnosti, nisu mogli dugo da izdrže pod istim krovom, pa se čitava ekipa odvaja od Džonija i formira sastav Film. U to vreme Džoni postaje član Parnog valjka, ali ni ta kombinacija nije dugo potrajala. Vrativši se ideji Azre, Džoni za stalnog saradnika prihvata bubnjara Borisa Lajnera koji je u to vreme svirao sa grupom Haustor. Dugo su tražili adekvatnog basistu.Njih dvojica su snimili prvi singl sa pesmama “Balkan” i “A šta da radim”. U studiju pomogli su im: Zlatko Mikšić Fuma, basista Parnog valjka, prateće vokale pevao je Mladen Juričić, gitarista Filma, dok je Husein Hasanefendić svirao gitaru i obavio produkciju. Azri se uskoro pridružio basista Mišo Hrnjak. Trio koji je snimio ključne ploče Azre bio je formiran.

Debi album snimljen je 1980. godine, smatra se jednim od najjačih debija u YU rocku. Džoni demonstrira tekstove sa temama koje dotadašnja scena nije poznavala.

Na debiju našlo se i dosta ljubavnih pesama. Kada je debi album stigao u prodavnice, publika je već uveliko znala pesme, tako da je na koncertima grupa odlično prolazila. Dobar prijem prvog albuma otvorio je Azri vrata Jugotona. Sledeći potez bio je singl sa pesmom “Lijepe žene prolaze kroz grad”. Singl je ujedno bio najava za dupli album “Sunčana strana ulice”. Na vrhuncu slave, Džoni je bio opsednut mišlju da će Rusi uništiti svet. Sa mnogo gorčine govorio je tada o ” zlu koje se širi iz Moskve”, tada su nastale prve političke pesme: “Užas je moja furka”, “Poljska u mom srcu”, “Kurvini sinovi”, “Uvijek ista priča”, “Odlazak u noć”. Posle turneje po Jugoslaviji, koja je trajala tokom leta i jeseni, Azra je u zagrebačkom klubu Kulušić oktobra 1981. godine održala sedam koncerata koji su snimani za trostruki živi album “Ravno do dna”. Snimak sa koncerta održanog 21. oktobra objavljen je na živom albumu marta sledeće godine. Uoči izlaska ploče, Azra je održala sedam rasprodatih koncerata u beogradskom SKC-u.

Sledeći, dupli album “Filigranski pločnici” izlazi već juna iste godine. Na njemu su politički komentari još direktniji. “Tko to tamo pjeva” upućena je drugu Titu, “68″ propalim revolucionarima, ploča sadrži i ljubavne pesme “Volim te kad pričaš”, “Kao ti i ja”, “Ne prodajem nasmiješenog psa”. Tu fazu rada zaokružuje singl “E pa što”, posle koga grupa kreće silaznom putanjom. Već januara 1983. godine Džoni u Frankfurtu snima ploču “Kad fazani lete” , sam sa Lajnerom, jer je Hrnjak napustio grupu i muziku posvetivši se religioznoj sekti.

“Krivo srastanje” je najzreliji Džonijev album, nastao sa Lajnerom godinu dana kasnije, takođe u Frankfurtu. Posle ploče “Krivo srastanje”, Džoni se preselio u Holandiju gde je snimio trostruki album “It Ain’t Like In The Movies At All” na kome se nalaze nove, ali i puno starih pesama prepevanih na engleski. Lajner ređe radi sa Džonijem. Paralelno svirajući sa brojnim zagrebačkim sastavima. Lajner, basista Srđan Žljebačić Saher (ex Haustor) i gitarista Mladen Juričić (ex Film) formiraju grupu Vještice. Tokom mirovanja Azre, Džoni se nakratko pridružio grupi Cadillac 66 sa kojom je u klubovima izvodio rock standarde. Sa njima je svirao i po nemačkim klubovima.

Sledeću ploču “Između krajnosti” radi u Zagrebu sa Lajnerom, Jurom Pađenom (ex Grupa 220, Parni valjak, Aerodrom) i basistom Stivenom Kipom. Tokom 1987. godine ista ekipa je na turneji snimila četvorostruki živi album. Sledeći album je “Balkanska rapsodija”. “Balegari ne vjeruju sreći” snimljen je početkom devedesetih sa Sevdah Shuttle Bandom. Sa ovog albuma izdvojila se pesma “Lilly Of The West” iz repertoara Boba Dylana koja je u Džonijevom prepevu dobila naziv “Usne vrele višnje”. Početkom 1984. godine Džoni je od Jugotona dobio nagradu “Zlatna ptica” za milion prodatih ploča. Posle koncerta na Hvaru 15. avgusta 1990. godine grupa prestaje da postoji.Tokom devedesetih Kumuna i Croatia records veći deo ploča Azre objavile su kao reizdanja na CD-u. Štulićeve pesme su predstavljene u knjigama “Filigranski pločnici” i “Big Bang”. U Antologiji rock poezije “Pesme bratstva i detinjstva” , Štulić je zastupljen sa dvadeset jednom pesmom.

Pojava Azre i Štulića je od presudne važnosti za hrvatski rock’n'roll. Štulić je bio prvi koji je u rock uneo ozbiljne sadržaje koje je jednako ozbiljno tretirao, a da pritom nikada nije odstupao od osnovnih pretpostavki izvornog rock’n'roll sastava. Štulićeva najbolja i najznačajnija dela nastala su u razdoblju od 1979. do 1984. godine.
Štulićevo provociranje nikada nije bilo bez pokrića. On je intuitivno osećao sve fenomene urbanog života, ma koliko oni bili zastrašujući. Retko ko se usudio u to vreme da peva o policiji, demokratiji, bludničenju…Retko koji rocker se mogao pohvaliti da u gotovo svakom većem gradu ex Yu ima svoj grafit: “Džoni je Bog”. O njemu su pisali priče, ižmišljali anegdote, mrzeli ga, obožavali, imitirali…Ali će ostati zapamćen po promenama koje je napravio u razvoju muzike na ovim prostorima.

Na pitanje zašto je u životu sve radio onako kako je radio, odgovorio je: “Htio sam biti odgovoran samo sebi!”

Diskografija:

Singlovi:

“Balkan” / “A šta da radim” (Suzy 1979.)
“Lijepe žene prolaze kroz grad” / “Poziv na ples” / “Suzy F.” (Jugoton 1980.)
“Đoni, budi dobar” / “Teško vrijeme” (Jugoton 1982. koncertni)
“E pa što” / “Sloboda” / “Gluperde lutaju daleko” (Jugoton 1982.)
“Nemir i strast” / “Doviđenja na vlaškom drumu” (Jugoton 1983.)
“Klinček stoji pod oblokom” / “Flash” (Jugoton 1984.)
“Mon ami” / “Duboko u tebi” (Jugoton 1984.)

Albumi:

Azra (Jugoton 1980.)
Sunčana strana ulice (Jugoton 1981. dupli)
Ravno do dna (Jugoton 1982. trostruki koncertni)
Filigranski pločnici (Jugoton 1982. dupli)
Singl ploče 1979. – 1982. (Jugoton 1982. kompilacija)
Kad fazani lete (Jugoton 1983.)
Krivo srastanje (Jugoton 1984.)
Kao i jučer (single ploče 1983. – 1986.) (Jugoton 1987. kompilacija)
Između krajnosti (Jugoton 1987.)
Zadovoljština (Jugoton 1988. četvorostruki koncertni)
Blasé (Hi Fi Centar 1997. dupli CD)
The Ultimate Collection (Croatia Records 2007. dupli kompilacija)

Džoni Štulić solo

It Ain’t Like In The Movies At All (Diskoton 1986. trostruki)
Balkanska rapsodija (Jugoton 1989. dupli)
Balegari ne vjeruju sreći (Jugoton 1990.)
Sevdah za Paulu Horvat (Komuna 1995. CD)
Anali (Komuna 1995. dupli CD)

Azra na Pljugi: http://pljuga.com/2009/04/02/azra-zagreb/

Pripremila: Ivana Malencic

Jos od malih nogu, braću Branković privlačila je muzika vise od svega. Album “Glasno, glasnije”, od Osmog putnika je jedan od prvih albuma koji im  je približio zvuk gitare – naravno, pored Riblje Čorbe i legendarnih “Motora” (Divlje Jagode). Već par godina kasnije, došli su do sledeće velike prekretnice – Alice Cooper i njegov (tada aktuelan) album “Trash”. Ubrzo nakon toga, upoznali su i Iron Maiden,  Judas Priest, AC-DC, Guns N Roses -  To  je bio početak jednog velikog sna – da i sami jednog dana postanu  RNR muzičari.

Početkom devedesetih osnovali su svoj prvi bend – Psychoparadox. Svoj prvi koncert  imali su već u 12. odnosno 14. godini, a prvi album sa  14 odnosno 16. Grupa Psychoparadox je nastala 1993. godine i do sada su objavili tri albuma And your life is just another dream (1995), Throught the labyrinths of sleeping galaxy (1996) i Apeiron (1998).

Još tokom devedesetih, u vreme Psychoparadox-a, želeli su da osnuju  neki bend koji bi radio muziku po uzoru na melodični heavy metal-hard rock. Međutim, problem je bio taj što nikako nisu  mogli  da pronađu adekvatnog pevača. Baš u  tom periodu  nekadašnji 3. kanal RTS-a pokrenuo je “3k dur” takmičenja gde su  zapazili nekoliko izvanrednih pevača, među kojima su bili i finalisti Nikola Mijić i Ivica Laus.  Stupili su  u kontakt sa momcima, poslali im muziku, njima se to jako dopalo i obojica su se (zajedno sa Bojanom Milovanovićem, takođe 3k dur finalistom) našli na debi albumu Alogije. Već 2000. godine završil su i prve kompletne  pesme sa Ivicom – “Lament”, “Samson”… Kasnije se priključio i Nikola sa pesmama “Bajka”, “Sećanje na slike iz sna”, “Amon”, “Iznad Vremena” i tako je album “Priče o vremenu” počinjao da bude sve bliži svom finalnom obliku. Album je objavljen 2002. za One  Records i napravio veliki obrt na muzičkoj sceni,  pokrenuo mnoge stvari i lavinu novih bendova. Za veoma kratko vreme, Alogia je sa velikom lakoćom počela da okuplja po 1000 ljudi na nastupima po Beogradu. Vrhunac promocije  odigrao se 29. novembra 2002. godine na prvom zvaničnom solo koncertu benda u velikoj sali SKC-a, kada je za samo nekoliko dana  planulo više od 1 500 karata. Tako je sve počelo..

Alogia je 2004. godine objavila još jedan studijski album “Priče o životu”, posle kojeg su usledile svirke po celoj Srbiji, sa kojeg su se izdvojile pesme “Novi Dan”, “Kao snegovi”, “Magija”, “Vreme Istine”, “Lišće Minulih Jeseni”… Kao kruna promocije, organizovan je najvažniji koncert benda do sada i snimanje dvd-a u prepunoj velikoj sali SKC-a, 13. maja 2005. Na tom koncertu gostovali su: -Zele (Divlje Jagode), Džindžer i Vicko (Riblja Čorba), Gale (Kerber) i Uroš (Osvajači). Live album je objavljen 2006. godine, a dvd 2007.  Albumi “Priče o životu” i ” Priče o vremenu”  rasprodati su u tiražima od po 4000 diskova, a bend je za kratko vreme napravio prekretnicu na srpskoj “heavy metal” sceni.

Alogia ima i jedan album na engleskom (“Secret spheres of art”) izdat na stranom tržištu pod okriljem “Locomotive Music”-a. Cd je distribuiran širom sveta i bend je dobio mnogo odličnih recenzija u većini velikih svetskih metal-rock magazina. Svirali su  na mnogim poznatim festivalima: Exit, Beer fest , Zaječarska gitarijada,  Rock village, Hendrix  fest…  Takođe, Alogia je nastupala kao specijalni gost na koncertima nekih stranih velikih bendova kao sto su: Whitesnake, Savatage, Apocalyptica..

Obišli su  skoro sve velike gradove u Srbiji. Koncertno najaktivniji bend. Posada Alogije se 2008. godine otisnula van granica Srbije i posetila  zemlje u regionu,  gde je naišla na odličan odziv publike.

Srđan je u 2008. godini objavio cd (“Expedition Delta”) za američko tržiste. 
”Expedition Delta” je muzički projekat na kojem je  Srđan Branković radio sa nekoliko  afirmisanih i poznatih muzičara sa svetke progressive rock i metal scene.. Ima ih zaista mnogo, sa svih strana sveta i iz raznih zemalja – Nemacka, Holandija, Italija, Austrija, Danska, Svedska, USA, Francuska.  Spomenuću samo neka imena koja sigurno nisu strana onima koji prate dešavanja na svetskoj rock/metal sceni : Gary Wehrkamp (Shadow Gallery), Andrea De Paoli (Labyrinth), Joost van den Broek (After forever, Star one), Richard Andersson (Time requiem), Santiago Dobles (Aghora), Erik Norlander….

Glavni pevač u svim pesmama je Nikola Mijić. 
Menadžer celog projekta je Gary Wehrkamp.  “Expedition Delta” je najkompletniji i najzreliji album od svih do sada koje je Srđan  snimio. Tekstovi su veoma emotivni.

Cd je 4.marta  2008. godine objavio strani izdavač “Prog Rock Records” i”Spv”. Album je objavljen i u Srbiji, pod okriljem “One records”-a, 5. marta 2008 godine.

Album je recenziran u mnogim poznatim rock magazinima i na mnogim poznatim rock-metal sajtovima.

Reakcije su fenomenalne, album je  dobio  gomilu izvanrednih recenzija, a neki novinari su album okarakterisali čak kao jedan od najboljih u okviru ovog muzičkog žanra.

Srpski rokeri ne posustaju, već uprkosvim zlim slutnjama, nadjačavaju protivnike. Svojim albumima pomerili su granice unutar rock-metal žanra, bez medijske podrške.

Članovi benda:

Nikola Mijić [vocal]
Srđan Branković [gitara]
Miroslav Branković [gitara]
Ivan Vasić [bas]
Damir Adžić [bubnjevi]
Vladimir Đedović [klavijature]

Diskografija:

Priče o vremenu [2002]
Priče o životu [2004]
Secret Spheres of Art [2005]
Priče o Vremenu i Životu- Live at SKC [2006]
Priče o Vremenu i Životu- DVD [2007]
Expedition Delta [2008]

Video: Novi dan [album: Price o zivotu]

Biografiju pripremila: Ivana Malencic

Sluzbeni MySpace: http://www.myspace.com/alogija

Iako je rođenjem (14. juna 1963. u porodilištu u Kotoru) dobio idealno estradno ime Antonije Pušić, on se ipak odlučio da u javnosti nastupa pod duhovitom firmom Rambo Amadeus. Odrastao je u Nerceg Novom, tokom osnovne škole završio je šest razreda niže muzičke za klavir, koju je napustio. Kasnije je taj postupak obrazložio izjavom da muzička škola “zaglupljuje i dosađuje svojim učmalim komsomolskim programom”. Predstavlja se kao muzičar, pesnik i medijski manipulant. Diplomirao je na PMF-u, odsek turizam. Od 1972. do 1984. godine uspešno se bavio jedriličarstvom. Bio je reprezentativac i omladinski prvak Jugoslavije, osam puta je bio prvak južnog Jadrana, više puta prvak Crne Gore, osvojio je Međunarodni kup Đerdapa 1980. godine. 

Počeo je da peva i komponuje u prvom razredu gimnazije. Godine 1979. svirao je u jazz punk grupi Radio-aktivni otpad, a dve godine kasnije osnovao je grupu Tri Brus Lija u Titogradu. Godine 1982. je u hotelu “Plaža” svirao mandolinu sa lokalnim orkestrom. Sledećih sezona je svirao gitaru sa hotelskom grupom Egzodus. U Beograd je na studije došao 1985. godine, a prvi javni nastup imao je na Biciklijadi na Adi Ciganliji. Par meseci je dolazio na probe grupe Divlji anđeli, ali je shvatio da šminkersko okruženje nije za njega. U beogradskom SKC-u je sa kompozitorom Miroslavom Savićem XE “Savić, Miroslav Miša”  osmislio performans “Uspavanka za revoluciju, pasija po dvadeset osam usisivača” te je nastupio svirajući na tim higijenskim aparatima. Sledeće godine Rambo, Goran Vukčević, Miša Savić, Pera Talent i Miloš Obrenović XE “Obrenović, Miloš”  su pokrenuli alter rock sastav Otov Protokol. Septembra 1987. godine je sa Sašom Markovićem XE “Marković, Saša”  Mladoženjom, Njegošem Serbezovskim i Jugoslovenskim nindžom osnovao tajnu organizaciju KPGS sa kojom je poduzimao raznovrsne medijske zahvate. 

U rock svetu se pojavio pravo niotkuda, 1988. godine debi albumom “O tugo jesenja” na kome je dao osnovne naznake svog zvuka: mešavina narodnjačkog zavijanja, uz rap, klasiku (“Oda radosti” prerađena u “Amadeus kolo”), funk, plus originalni i duhoviti tekstovi i klasični rock rifovi (na primer “Smoke On The Water” grupe Deep Purple). Svoju muziku je nazvao turbo folk, pre no što se značenje te krilatice ispunilo zastrašujućim sadržajem u prvoj polovini devedesetih godina. Javnost je zbunjivao pričom da mu je ime Nagib Fazlić Nagon i da je rudar koji je snimio ploču. Ključnu podršku pružio mu je producent Saša Habić, zahvaljujući kome je i snimio debi sa serijom neobičnih pesama: “Vanzemaljac”, “Fala ti majko”, “Video”, “Pilot babo”, “Amadeus kolo”. Rambo je na ploči svirao gitaru, Saša Habić klavijature, Miša Savić elektronski “Mirage”, Vladimir Perić XE “Perić, Vladimir”  bas, a Saša Marković harmoniku. Sledećom pločom “Hoćemo gusle” 1989. godine postupno je počeo da se bavi aktuelnim političkim događajima u temi “Amerika i Engleska (biće zemlja proleterska)”. Ta pesma se u originalu zvala “Kataklizma komunizma”, ali je iz političkih razloga dobila benignije ime. Album je dobio naziv po još jednoj apsurdnoj priči sa ovih prostora. Krajem osamdesetih godina na demonstracijama u Crnoj Gori narod je izvikivao “Hoćemo Ruse”, a kada su zbog toga kritikovani, tvrdili su da su vikali “Hoćemo gusle”. Svoj farsičan pristup muzici Rambo je produbio u pesmama “Balkan boj”, “Glupi hit”, “Samit u burekdžinici Laibach”, “Čovek sam, ženo”. Na ploči je koristio najraznovrsnije muzičke inspiracije, od Džimija Hendriksa (Jimi Hendrix), Jana Djurija (Ian Dury), do klasičnih hotelskih ljigara kao što je pesma “Sokolov greben” koja je ujedno na omotu naznačena kao rebus za rock kritičara Dragana Kremera XE “Kremer, Dragan” . U pesmi “Plomba za Zelenog zuba” kao i kroz dizajn omota, posebnu posvetu dao je Koji i njegovoj grupi Disciplina kičme. Pretenciozno dramatičan zvuk grupe Laibach, simulirao je u pesmi “Samit u burekdžinici Laibach” u kojoj je kombinovao stihove iz “Santa Maria della Salute” Laze Kostića XE “Kostić, Laza” , “Ne, nemoj mi prići” Desanke Maksimović XE “Maksimović, Desanka” , novokomponovane “Čaše lomim” i sopstvene turbo poezije. Na ploči su gostovali pevačica narodne muzike Milica Ostojić XE “Ostojić, Milica” , poznatija kao Mica Trofrtaljka, Bora Đorđević XE “Đorđević, Bora” , Dino Dvornik, Stefan i Filip Milenković XE “Milenković, Stefan” . Rambov kolega iz grupe Radioaktivni otpad dr Jovica Dostinić je svirao saksofon i pevao u “Glupom hitu”. Rambo je pored gitare, svirao gusle, Aleksandar Vasiljević XE “Vasiljević, Aleksandar”  (ex U škripcu), takođe gitaru, Dejan Škopelja XE “Škopelja, Dejan”  (ex U škripcu) bas, Saša Lokner XE “Lokner, Saša”  klavijature, a Relja Obrenović XE “Obrenović, Relja”  bubnjeve. Ploču su producirali Saša Habić i Digital Mandrak (Andrija Pušić XE “Pušić, Andrija” , Rambov stariji brat koji je svirao i klavijature). Na unutrašnjem omotu ploče je odštampan tekst pesme “Pegepe ertebe” i informacija da je ta pesma “u zadnji momenat ispala sa ploče zato što nije bilo mesta, očekuje se da se pojavi na sledećoj ploči”. Budući da je u toj pesmi Rambo detaljno ispljuvao birokratsku kuću PGP RTB jasno je zašto se nije našla ni na sledećoj ploči. 

Album “M-91” je objavio krajem 1991. godine i obukao ga je adekvatno ratnoj situaciji: kao vojničku sivomaslinastu kutiju “psihološko propagandni komplet”. Sa ploče su se izdvojile pesme “Smrt Popa Mila Jovovića” (na tridesetak godina staru poemu Boža Đuranovića), “Inspektor Nagib”, “Jemo voli jem” (sa varijacijom avijatičarske himne “Hej vojnici, vazduhoplovci”) i “Zdravo damo”. Na omotu i nalepnici ploče je navedena i pesma “KPGS” (ali ona će se pojaviti tek na koncertnom albumu istog naslova), a umesto nje su objavljene pesme “Halid invalid Hari” i “Prijatelju, prijatelju” koja je u originalnoj verziji trebalo da ima usemplovane delove govora Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana, ali su je odgovorni iz izdavačke kuće skratili i prečišćenu stavili na ploču. Ipak, ovog puta je Rambo psovku definitivno uveo kao ravnopravnu formu poetskog izražavanja. Godine 1992. je svirao dva koncerta u Sava centru. Nešto kasnije, na zajedničkom koncertu nazvanom “Beogradski rock pobednik”, nenajavljen se popeo na binu, prekinuo nastup Bebi Dol, kritikovao publiku što se zabavlja dok bombarduju gradove i sočno ih ispsovao. A sve to je direktno prenosila državna televizija, zbog čega je, naravno na duže vreme bio skinut sa njihovih programa. 

Koncertni CD “KPGS” snimio je u Skoplju 29. decembra 1992. godine i na njemu su pesme “Karamba karambita”, “Prijatelju prijatelju (m’rš u pizdu materinu)”, “Kataklizma komunizma”, “Bojler protiv bojlera”, “Hej živote varalice stara”, “Mala jebo te ja lično i personalno”, “Prdež u kadi, dim na vodi”, kao i serija improvizacija na poznate teme. Tadašnji Rambov bend su pod imenom Nemoralne kaluđerice činili bubnjar Goran Ljuboja Trut XE “Ljuboja, Goran Trut”  (rođen 1966. u Beogradu), basista Bata Božanić XE “Božanić, Bata” , saksofonista Neša Petrović XE “Petrović, Nenad”  i Talent koji je bio zadužen za buku. Na samom snimku se publika uopšte nije čula, pa je naknadno ubacivana sa Pavarotijeve koncertne ploče, a između pesama su spakovani govorni delovi sa kasete “Bezobrazne reči”. U to vreme Rambo je bio među prvim muzičarima iz SRJ koji je redovno nastupao u Sloveniji i Makedoniji. Njegov nastup na unplugged festivalu u Sava centru, održan januara 1994. godine, zabeležen je na disku “Bez struje” (MTS Records). Te večeri se ležerno pratio na harfi, a izveo je ironičnu verziju pesme “Računajte na nas” Đorđa Balaševića. Publika ga je burno pozdravila iako je zaboravio pola teksta. Početkom 1995. godine objavljen je kompilacijski CD “Izabrana dela” sa petnaest pesama odabranih sa prethodnih ploča. Nesvakidašnji CD “Mikroorganizmi” snimio je jula 1995. godine u Parizu sa Goranom Vejvodom. Reč je o eksperimentalnom materijalu zasnovanom na semplovima koji ga predstavlja u drugačijem, nekomunikativnijem svetlu. Za CD su korišćen arhivski materijali sa ploče “Sremski front”, muzika iz filma “Užička republika” i niz drugih snimaka. U isto vreme objavio je CD sa muzikom za decu na tekstove Ljubivoja Ršumovića XE “Ršumović, Ljubivoje”  koja je nastala za TV seriju “Fore i fazoni”. Za pesme “Sex” i “ABVGD” Rambo je sam napisao tekst. 

Svom starom zvuku vratio se krajem 1996. godine na disku “Titanik”. Sa uigranom ekipom koju su činili Goran Ljuboja Trut, Dragan Markovski Šicko XE “Markovski, Dragan Šicko”  (bas), Ognjan Radivojević XE “Radivojević, Ognjan”  (klavijature) i Marija Mihajlović XE “Mihajlović, Marija”  (prateći vokali), u produkciji Olivera Jovanovića XE “Jovanović, Oliver”  snimili su pesme “Šakom u glavu”, “Sado-mazo (idemo dalje)”, “Zreo za penziju”, “Otiš‘o je svak ko valja” (posvećena članovima grupe Šarlo akrobata i Tomi Zdravkoviću XE “Zdravković, Toma” ) i druge. Ognjan Radivojević, Rambov klavijaturista od 1993. godine, studirao je teorijski odsek na Muzičkoj akademiji, godinama je svirao u beogradskim jazz klubovima, bio je redovan saradnik na Bregovićevim pločama filmske muzike i aktivan učesnik na njegovim koncertima. Snimio je solo CD “U tebi kad me ima” (PGP RTS 2006.). Poslednjih godina sa Rambom svira basista Mihailo Krstić XE “Krstić, Mihajlo”  (rođen 1978. u Beogradu), na koncertima u Sloveniji povremeno je za klavijaturama njegov brat Andrija Pušić, a za istim instrumentom najčešće su bili Vladimir Maraš (rođen 1974. u Beogradu, ex Gospoda Glembajevi) ili Ivan Aleksijević XE “Aleksijević, Ivan”  (rođen 1971. u Pančevu). Koncerti koje je Rambo održao u ljubljanskom klubu “Kud France Prešeren” 29. i 30 aprila 1997. godine objavljeni su na disku “Koncert v kud France Prešeren” za slovenačku kuću Vinilmanija. Disk nudi autentičan doživljaj Rambovih nastupa, posebno u uvrnutim temama “Žganje rave”, “Po šumama (of the rising sun)”, “f.a.p. mašina” i “Pomladana voda” (improvizovani haiku na slovenačkom). Ista izdavačka kuća je objavila dva kompilacijska diska “Zbrana dela” sa detaljnim pregledom Rambovog minulog rada. Pored pesama sa prva tri albuma, tu su još “Nazif” koju su Rambo i Elvis J Kurtovich snimili za predizbornu kampanju Nazifa Gljive, originalna verzija pesme “Đede Niko” u kojoj peva i Milan Bojanić Knez XE “Bojanić, Milan Knez” , “Vrag ne spava”, “Tehnika državnog udara” i “Didu lidu…”. Sa koncerta koji je 12. novembra 1997. godine održao u Ateljeu 212, sav prihod je upotrebljen za obnovu Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Krajem iste godine se kao gost pojavio na sarajevskom koncertu Zabranjenog pušenja i tako je postao prvi muzičar sa ovih prostora koji je nastupio u Sarajevu posle rata. Posetu je obnovio 19. juna 1998. godine samostalnim nastupom u sarajevskom klubu “Sloga”, a sledećeg dana je svirao u Visokom. Nešto ranije, 9. juna je u beogradskom Domu sindikata održao oproštajni koncert jer je rešio da se penzioniše. Tu odluku je obrazložio jednostavno: Kada u penziju neće da odu oni koji bi trebalo, onda se on povlači na neodređeno vreme. Na tom koncertu gosti su mu bili Panta šiklja nafta, Njegoš Serbezovski (on i Rambo su na play back odglumili izvođenje pesme “Mendozino” iz repertoara Ivice Šerfezija) i Branislav Lečić XE “Lečić, Branislav”  koji je tumačio lik milicionera. Posle tog nastupa je boravio četiri meseca u Holandiji gde se pretežno bavio građevinskim poslovima. Po povratku u Jugoslaviju je nastavio sa koncertima jer se na sopstvenoj koži uverio da je nemoguće živeti od penzije. Na disku “Drž’te jih! To niso Niet!!!” (Vinilmanija 1998.) na kome su brojni slovenački sastavi obradili pesme punk grupe Niet, svoj prilog su dali Rambo u obradi pesme “Heroj” i Deca loših muzičara u reggae verziji pesme “Zastave”. Rambo Amadeus i Margita Stefanović XE “Stefanović, Margita”  su prvi muzičari iz SRJ koji su svirali u Hrvatskoj i to na koncertu koji je održan u Puli 10. decembra 1998. godine povodom godišnjice potpisivanja povelje o ljudskim pravima. Iste večeri su nastupili i KUD Idijoti. Februara 2000. godine pod nazivom “FAP Tour 2000.” Rambo je održao četiri veoma dobro prihvaćena koncerta u Zagrebu, Puli i Rijeci. U to vreme im se priključio perkusionista iz Beograda Yugo Honda XE “Honda, Yugo”  (ex Viborg Dallas).

Na disku “Don’t Happy, Be Worry” udarna pesma je “Čoban je upravo napustio zgradu” (obrada “Zora je svanula” iz repertoara Nede Ukraden XE “Ukraden, Neda” ), mada se i u ostalim temama bavio citatima. “Moj skutere” je inspirisana pesmom “Moj galebe” iz repertoara Olivera Dragojevića XE “Dragojević, Oliver” , u “Izađite molim” su usemplovani dijalozi iz filma “Variola Vera” reditelja Gorana Markovića XE “Marković, Goran” , a u koncertnoj “Kukuruz za moju bivšu dragu” gostovao je Panta šiklja nafta. CD je producirao Iztok Turk XE “Turk, Iztok”  a u Sloveniji i Hrvatskoj je isti materijal sa drugačijim omotom objavila kuća Dallas Records pod nazivom “Čobane vrati se”. Koncertni disk “Bolje jedno vruće pivo nego četiri ‘ladna” snimilljen je na nastupu u Skoplju februara 2002. godine. Uz stare i nove materijale ponudili su studijske bonus pesme “Motel Černobil” i “Na ovim prostorima (Band Aid za rakiju)” u kojoj je u narodnjačkom refrenu gostovao Saša Lošić XE “Lošić, Saša”  (Plavi orkestar). Uobičajeno razuzdanu atmosferu potvrđuju i “Ja sam robot u srcu i duši” (nazovi obrada pesme “We are the Robots” sastava Kraftwerk), dve verzije “Prijatelju” i to ispod sača i sa roštilja, dok je u “Otiš’o je svak’ ko valja” sažet izbor popularnih refrena sa ex Yu prostora. Na disku “Oprem dobro” u pesmi »Turbo folk« izneo je manifest ovog frankenštajnskog žanra, u »Demode« semplovao je hit “Počnimo ljubav ispočetka” iz repertoara Nade Knežević XE “Knežević, Nada” , za »Komedija, tragedija, drama« koristio je audio kurs srpskog jezika za englesko govorno područje, a u »Plastik fantastik« duhovito opisao večernje žitelje beogradske »silikonske doline«. Dub reggae narodnjak “Ashik mlaka vodo meraklijska” otpevao je Naser Rušidov, a autor teksta i izvođač rapovanja u pesmi “Dik tu kava” je Dragan Ristić XE “Ristić, Dragan”  lider etno grupe Kal. CD “Hipišizik, metafizik” su uz Ramba i Truta snimili u postavi Vojno Dizdar (klavijature) i Vladimir Čukić (kontrabas). Uz brojne goste koji su svirali i pevali prateće vokale zabeležili su teme “Urbano, samo urbano”, “Budala”, “Holesterol & rock’n’roll” i druge. Produkciju je uradio Saša Habić.

Rambo je 1989. godine na OK kanalu radio uspešan alternativni kviz “Znanje imanje”, muziku za pozorišne predstave “Đetić u parlament” (pozorište u Podgorici), “Oksimoron” (Kult teatar) i “Lažni car Šćepan Mali” za koju je 1994. godine dobio “Sterijinu nagradu”. Napisao je muziku za film “Slatko od snova”, tekstove za ploču Lepe Brene, pesme za Viktoriju, Vesnu Zmijanac i radio je produkciju za grupu Garavi sokak i Sandru. Godine 1994. je komponovao naknadnu muzičku podlogu za nemi film “Metropolis” koji je 1927. godine režirao Fric Lang XE “Lang, Fric” . Na projekciji tog filma u Sava centru, muziku je izvela beogradska Filharmonija. Materijal je objavljen na disku “Metropolis B Tour de Force”, a snimio ga je u saradnji sa Miroslavom Savićem i u pratnji Heavily Manipulated Orchestra. Za “Koncert za klavir i orkestar u C-duru” V. A. Mocarta uradio je kadencu koju je na Kolarcu 1995. godine izveo solista na klaviru Ivan Tasovac XE “Tasovac, Ivan” , a dirigent je bio Oskar Danon XE “Danon, Oskar” . Na “Domanovićevim danima satire” 1996. godine dobio je nagradu za literarni doprinos u oblasti estrade. Dobio je Godišnju nagradu Saatchi & Saatchi za najbolju radio reklamu i “Zlatnu ružu” Montrea za najbolji Copyright. Za film “Bumerang” reditelja Dragana Marinkovića 2001. godine je napisao muziku (nagrade “Zlatna mimoza” na festivalu u Herceg Novom, najbolji soundtrack na festivalu “Mostra de Valencia”) i tumačio ulogu gluvoneme osobe ošišane do glave. Uradio je muziku za predstavu “Balkanski špijun” koju je 2005. godine u somborskom Narodnom pozorištu režirao Kokan Mladenović. Na disku “Znam” (Dallas Records 2004.) sastava Emir& Frozen Camels gostovao je u pesmi “Uhljup – glamour papak”. Na disku »Kal« (Asphalt Tango Records 2006.) grupe Kal, gostovao je u pesmi »Komedija«. Krajem 2004. godine u Beogradu je predstavio svoju neobičnu modnu kolekciju “Klimatski poremećaj”. Glumio je Kraljevića Marka u serijalu reklama za banku.

Rambov dugogodišnji saradnik, basista Slobodan Bata Božanić (rođen 1959. godine u Prijepolju) je objavio knjigu kratkih priča “Zajebana knjiga” (Samostalno izdanje 1998.). Osnovao je Jazz Quintet koji čine braća Strahinja i Nemanja Banović (trube), Ivan Aleksijević (klavir) i Petar Radmilović XE “Radmilović, Petar”  (bubnjevi). Objavili su disk “Uspomene” (PGP RTS 2004.) sa autorskim materijalom. Goran Ljuboja paralelno svira u etno jazz grupi Campus Caravan koju je 1993. godine osnovao saksofonista Neša Petrović. Objavili su diskove “Campus Caravan” (PGP RTS 1999.) i “Campus Caravan 2” (PGP RTS 2004.). Vladimir Maraš je snimio jazz CD “Pod kamenom” (Goraton 2001.) na kome su uz njegove kompozicije i obrade crnogorskih tradicionala i instrumentalni CD “Letters from Montenegro” (Goraton 2005.).

Diskografija

“O tugo jesenja” (PGP RTB 1988.)
“Hoćemo gusle” (PGP RTB 1989.)
“Psihološko-propagandni komplet M-91” (PGP RTB 1991.)
“KPGS” (DE Production / Master Records 1994. koncertni)
“Lažni car Šćepan Mali” (DE Production 1994. kaseta)
“Izabrana dela 1989-1994” (PGP RTS 1995. kompilacija)
“Muzika za decu” (B 92 1995.)
“Mikroorganizmi” (Komuna 1996.)
“Titanik” (Komuna 1996.) 
“Koncert v KUD France Prešeren” (Vinilmanija 1997. koncertni)
“Zbrana dela 1” (Vinilmanija 1998. kompilacija)
“Zbrana dela 2” (Vinilmanija 1998. kompilacija)
“Metropolis B Tour de force” (B 92 1998.)
“Don’t Happy, Be Worry” (Metropolis 2000.)
“Bolje jedno vruće pivo nego četiri ‘ladna” (Metropolis 2002. koncertni)
“Oprem dobro” (B 92 2005.)
“Hipišizik, metafizik” (PGP RTS 2008.)

Video: Don Quichote

Sluzbeni web: http://www.ramboamadeus.com

U centru svega tog, je bio gospodin Petar Janjatovic, koji je pisao, uzivo pratio i osjetio ono sto bi mozda i mi da smo tad rodjeni.  No, danas su nova vremena, i vremena gdje sam Janjatovic  kaze, da je na nama da pocnemo ovaj novi val 21og stoljeca, nove generacije – pisanjem, osjecajem i uzivanjem.

Intervju: Denis Vidmar-Plavi & Petar Janjatović

PLJUGA // Prije svega, hvala Vam na vasoj suradnji sa Pljuga.com i hvala vam na ovom intervjuu. 

U introu “Ploce bratstva i detinstva” imam osjecaj da ste imali dosta vecih problema, nego u pisanju samih biografija bendova.  Imali ste dosta teskoca, od same situacije devedesetih, pa do pronalaska materijala.

1.  Sta vam je bilo najteze pisati? Pitam to jer pisete o vremenu gdje smo svi bili skupa, pa onda se “lagano” raspadamo i danas u vremenu kada sve ono sto nas je nekad spajalo, vecinu razdvaja?

PETAR JANJATOVIĆ // Potrebno je setiti se kakvo je vreme bilo 1994. godine kada sam knjigu počeo da pišem. U Beogradu smo tada zarađivali otprilike 100 nemačkih maraka mesečno, ratovi su bili oko nas, telefonske linije nisu funkcionisale, a internet, naravno nije postojao. Radeći knjigu služio sam se svojom arhivom, sećanjima, sugestijama kolega. Slična knjiga o ex yu rocku nije postojala, pa niti sam mogao da se ugledam na nešto, niti sam imao pouzdan vodič. Generalno mi je najteže bilo da pišem o sastavima iz šezdesetih godina jer je najmanje pouzdanih podataka o njima bilo. 

PLJUGA // Od svih materijala sto ste pisali, rekli ste sami da se moze opredjeliti na kojima ste proveli vise vremena nego na nekim drugim.

2.  Da li tu postoji jedan bend ili par, koji je vama budio uspomene o vasem vremenu provedenom ovdje. Bend koji je u vama budio nostalgiju za davnim vremenima?

PETAR JANJATOVIĆ // Ta vrsta nostalgije za proteklim vremenima najčešće me pogađala kada sam se bavio sastavima novog talasa: Idoli, Azra, Šarlo akrobata, Električni orgazam, Haustor, Film…  Razlozi su brojni, u to vreme sam se već vrlo ozbiljno bavio muzičkim novinarstvom, puno putovao kako po bivšoj Jugoslaviji, tako i po Evropi, sklapao brojna prijateljstva koja eto i danas traju i vrlo intenzivno živeo. Taj period s kraja sedamdesetih i početkom osamdesetih nam je doneo mnogo dobre muzike koja je i danas relevantna.

PLJUGA // Pisali ste da neke od biografija niste uspjeli da provjerite sa njihovim sudionicima.

3.  Mozete li nam dati par ideja koji su to ljudi i radi kojih okolnosti niste uspjeli provjeriti materijal?

PETAR JANJATOVIĆ // Sa većinom sastava i autora iz Bosne i Hrvatske tih godina je bilo nemoguće stupiti u kontakt. Kasnije sam se sa brojnima sreo pa smo dopunjavali njihove biografije. To se lako vidi kada se uporedi prvo izdanje knjige iz 1998. godine sa izdanjima objavljenim 2001. i 2006. godine. Bitno je da mi nijedan muzičar, niti kolega nisu uskratili pomoć, već su u startu svi bili vrlo voljni da doprinesu .

PLJUGA // Rekli ste da ovo nije klasicna istorija bivse YU rock cene, da ste izostavili par znacajnih bendova. Naveli ste grupu Zeteoci ili kako su ih ljudi nazvali “elektricari u haljinama”.

4.  Mozete li nam navesti jos neke, jer mi smo nasli numere bendova o kojima nikad nismo culi, nit smo mogli naci u vasoj knjizi, kao naprimjer Monolit, metal bend iz Mostara?

PETAR JANJATOVIĆ // Biografiju Žeteoca, kao veoma zanimljive grupe koju su krajem šezdesetih pokrenuli studenti Bogoslovskog fakulteta, sam napisao za dopunjeno izdanje knjige. Te sam tako i taj propust ispravio. U knjizi nema mnogih sastava koji su realizovali sasvim korektne biografije ali sam negde morao da postavim crtu jer onda poslu ne bi bilo kraja. Trudio sam se da iz svakog žanra uvrstim najizrazitije predstavnike, da u knjizi bude što više sastava koji su se afirmisali na čitavom prostoru zemlje, ali i da predstavim manje poznate grupe koje su, po mom mišljenju, autorski bile jake. Budući da stalno dopisujem knjigu, tako sam sada, naprimer, napisao biografije grupa Ogledala i Mrtvi kanal iz Rijeke. Oni su radili osamdesetih godina ali nisu imali samostalno izdanje. Sada su posle mnogo godina izašli diskovi sa njihovim starim snimcima pa smatram da je potrebno imati ih u nekom budućem izdanju knjige. 

PLJUGA // U jednom djelu ste istaknuli da jednostavno niste htjeli pisati o bendovima koji su nastali po raspadu Jugoslavije, navodeci da to nije vasa prica i da nema potrebe da se tu mjesate.

5.  Evo proslo je vise od 10 godina, da li ste primjetili da je iko preuzeo tu vasu stafetu i poceo da pise o sceni koja se u neku ruku i utajila medju blizom publikom, vecinom prebacila cak i u underground?

PETAR JANJATOVIĆ // Da, napisao sam da se u knjizi neću baviti grupama koje su nastale po raspadu zemlje, pa sam to i porekao u izdanju knjige iz 2006. godine, jer sam napravio neki osnovni izbor tih sastava. Što se tiče pisanja kolega, sve više je informativnih sajtova koji se bave ovom temom. Takođe, od trenutka kada je knjiga izašla pojavilo se mnogo knjiga koje se na sličan način bave temom. Siniša Škarica je napisao odličnu knjigu o ex yu rocku šezdesetih godina, Amir Misirlić “Bosansko hercegovački pop rock leksikon”, Bogica Mijatović “NS rokopediju”, Aleksandar Žikić “Hroniku beogradskog rokenrola” itd. 

PLJUGA // 2003 godine, Igor Mirkovic iz Zagreba je izdao dokumentarac Sretno Dijete.

6.  Da il ste imali priliku da ga pogledate?  Kako se njegovo misljenje uklopilo u vase i dal smatrate da se nesto mozda izgubilo u njegovoj prici u vasem pogledu i dozivljaju tih vremena?

PETAR JANJATOVIĆ // Mirković je svoj film uradio iz vrlo sentimentalnog ugla dečaka koji je odrastao u vreme kada je novi talas bio najživlji. I meni se taj pristup dopao jer ima topline i nepretencioznosti. Jedino mi je žao što se u filmu vrlo malo spominju Šarlo akrobata, Disciplina kičme i Katarina II.

PLJUGA // 7.  Koja je Vasa omiljena grupa (domaca i strana) i zasto?

PETAR JANJATOVIĆ // Vrlo mi je teško da izdvojim samo jednu grupu. To je, u stvari nemoguće. 

PLJUGA // 8.  Omiljeni film (domaci i strani) i zasto?

PETAR JANJATOVIĆ // I na ovo pitanje moram sličan odgovor da dam.

PLJUGA // Par bendova za vrijeme rata pocelo propagirati razna politicka misljenja i pravce. Dosta bendova to radi i u inostranstvu, iako dosta njih radi na pomoci zemljama u Africi ili borbe protiv neke bolesti. Ocito ima dosta razlike u tome.

9.  Kakvo je vase misljenje oko vezanja muzike i politike?  Da li ste mozda radi tog razloga neke bendove i prestali pratiti ili slusati?

PETAR JANJATOVIĆ // Smatram da svako mora da ima političku svest. A javne ličnosti, naravno i muzičari bi morali da iskoriste svoju popularnost i probaju da svet učine boljim. Tu su humanitarne akcije najelegantnije rešenje. A u našem slučaju kada smo prolazili (i prolazimo) kroz politički teška vremena ne može se držati glava u pesku. I politički angažman je dobrodošao pod uslovom da se zalaže protiv mržnje, nasilja. Svako zaklanjanje iza nacije i autoriteta države me tera na povraćanje. Naravno, bilo je tu grupa koje su mi se smučile. Ali više volim pozitivne primere, autore koji su svoj politički stav iznosili bez straha, uz nos tadašnjim liderima. Tu mislim na Ramba Amadeusa, Milana Mladenovića, Partibrejkers, KUD Idijote, Gori uši Vinnetou i druge junake devedesetih godina.    

PLJUGA // Grupa Azra i Branimir Dzoni Stulic su i danas velika inspiracija i uzor.  Dosta bendova, pogotovo omladinskih diljem Balkana i dijaspore se ugleda na Stulica i njegov bend.

10.  Da li ste imali priliku pricati sa njim ovih godina?  Da li mislite da ce kao i Bijelo Dugme, Time i par ostalih bendova – Azra jos jednom zasvirati u glavnim gradovima danasnjih zemalja Balkana?

PETAR JANJATOVIĆ // Sa Džonijem se dugo nisam čuo. Saznajem da se i dalje intenzivno bavi istorijskim knjigama i da ga jedino u toj sferi možemo očekivati. On čvrsto tvrdi da gitaru više u ruke neće da uzima, ali Džoni je nepredvidiv. Kod njega je sve moguće. 

PLJUGA // Radi interneta danas se vecina muzike ilegalno nalazi na raznim webstranicama, kao i nazalost na nasem sajtu. Samo kod nas je to uvijek bilo besplatno i nikad nismo smatrali da bi bilo fer da mi naplacujemo tu muziku kad kao prvo nemamo pravo da naplacujemo tudji rad, iako dosta drugih sajtova to i radi; a kao drugo – jedini razlog zasto smo tim putem isli je zato sto se dosta tog materijala ne moze nigdje naci cak ni u drzavama gdje taj bend postoji. Isto kao i vasa knjiga.  Mi smo kopiju dobili putem emaila kao .pdf format iako smo je trazili na internetu da je kupimo.

Mi uvijek publiku pokusavamo nagovoriti da ukoliko skinu materijal i ukoliko im se svidja to sto cuju, da podrze bend i odu kupiti taj album.  Ali gdje – je uvijek pitanje.

Moje misljenje je uvijek bilo da je glavni materijal reklame jednog benda njihova muzika i da je poanta da pokusamo propagirati da sto vise ljudi cuje tu neku pjesmu ili taj cuveni album.  Ipak uz licno iskustvo sam primjetio da danas nasi bendovi iskljucivo zaradjuju samo na koncertima, a ne toliko na prodaji albuma.

11.  Sta mislite o tom?

PETAR JANJATOVIĆ // Diskografija se drastično izmenila poslednjih godina i kod nas i u svetu. Već  šest godina u Beogradu vodim predstavništvo izdavačke kuće Dallas records i vrlo dobro znam koliko je teško u nekom pristojnom tiražu prodati novi disk. Zato je i diskografski scena prilično utanjila. A koncerti i turneje jesu postali najveći izvor zarade. Srećom pa prisustvo koncertu (za sada) ne može da se piratizuje. Nezahvalno je prognozirati kako će se diskografski situacija razvijati.

PLJUGA // 12.  U knjizi ste postavili vasu e-mail adresu da vam se jave clanovi benda ukoliko nesto o njima nije ispravno. Sjecate li se mozda ko je to prvo uradio i o kojoj se greski radilo? Ako se to ikada desilo.

PETAR JANJATOVIĆ // Nažalost ne mogu da se setim ko me prvi kontaktirao ali je, srećom bilo puno pisama sa ispravkama, dopunama i sugestijama. I to su zaista bile dragocene informacije. Ali, ponavljam, sa svim savremenim sredstvima komunikacije sada je mnogo lakše baviti se dopunama i poboljšavati knjigu. 

PLJUGA // Puno Vam hvala na vasim odgovorima i na saradnji sa pljuga.com.  Nadam se da ce nasa saradnja samo rasti te da cemo mi uz vase iskustvo uz muziku i dogadjaje, poboljsati nase razumjevanje ove scene – te moguce i nauciti te shvatiti nacine kako napraviti danasnju scenu da bude bolja.

Za kraj, imate li sta za nasu publiku. Uzmite u obzir da nasu publiku cine dijaspora i svaki cosak, nama tako drage, bivse Juge. Dobne granice nema, jer nam se javljaju djeca iz srednjih skola, do ljudi koji su isli na svirke od 70-tih godina pa nadalje. Svi zele isto, da nasa lijepa kultura se vrati na stare noge i da opet pocnemo starim muzickim stopama. 

PETAR JANJATOVIĆ // Kada sam sredinom sedamdesetih godina počeo da se bavim novinarstvom, vrlo brzo sam shvatio da malo znam o svetskoj rock sceni pedesetih godina. I kao đak sam počeo da otkrivam šta se sve dešavalo, tada na samom početku. Ta vrsta istraživanja je predstavljala vrlo uzbudljivu avanturu saznavanja događaja, imena i pesama koji su obeležili čitavu dekadu. Tako i porcija ex yu rocka nudi zanimljivo putovanje. I pravo je zadovoljstvo čuti neke stare grupe koje su pravile velike pesme. Najveći mi je kompliment kada se javi neko mlad, zahvali se za knjigu i kaže da je uz nju otkrio neke vredne stare grupe ili ploče. Ništa bolje, nego sa nekim podeliti lep komad muzike.

Nukleus sastava Buldožer nastao je početkom sedamdesetih godina kada je gitarista i pevač Boris Bele (rođen 1949. u Gračacu, ex Sinovi) osnovao grupu Sedem svetlobnih let (Sedam svetlosnih godina) u kojoj su svirali klavijaturista Borut Činč, basista Andrej Veble, gitarista Dušan Žiberna (kasnije u Pankrtima) i pevač Andrej Trobentar, kasnije lider sastava Na lepem prijazni. Retko su nastupali, ali su nekoliko godina uporno vežbali i imali sopstveni materijal, blizak onome što je Buldožer kasnije svirao. 

Prvi veći uspeh postigli su na festivalu BOOM 74. a njihova pesma “Krinko razkrinkaj” objavljena je na živom albumu sa te smotre. Bez većih ambicija počeli su da rade sa Markom Breceljem (ex Krik) koji je u to vreme snimio solo LP “Coctail” (RTV LJ 1974.). Početkom 1975. godine Brecelj je konkurisao na Opatijskom festivalu, gde je njegova pesma primljena, ali kada je počeo da radi sa grupom, shvatio je besmislenost festivalskog pojavljivanja. Predložio je Beleu da nastupe kao duet, što im je bila dobra prilika za razaranje festivalskog štimunga. Napravili su nekoliko solidnih skandala pa se, naravno, nisu probili u finale. Od marta 1975. godine počeli su da nastupaju pod imenom Buldožer po ideji Borisa Belea koga je inspirisalo jedno delo slovenačkog pesnika i njihovog dugogodišnjeg prijatelja Ivana Volariča Fea. Originalnu postavu grupe činili su, pored Brecelja i Belea, Borut Činč, Andrej Veble, Uroš Lovšin (gitara) i Štefan Jež (bubnjevi). Prvi veći nastup imali su na BOOM festivalu u Zagrebu iste godine. Tada su se za njih zainteresovali urednici iz Jugotona, ali su pregovori bili bez uspeha. Članovi grupe su se odlučili za PGP RTB jer su procenili da će njihova vrsta humora imati dobar odjek u Srbiji. Avgusta 1975. godine u ljubljanskom studiju “Akademik” su započeli snimanje debi albuma “Pljuni istini u oči” i on je izašao u decembru. Produkciju su radili članovi grupe i muzički novinar Dražen Vrdoljak. Serija za to vreme vrlo neobičnih kompozicija “Yes, my baby, no”, “Ljubav na prvi krevet”, ”Blues gnjus”, ”Život je feferon”, kao i efektan omot u obliku novine sa njihovim otkačenim žurnalističkim radovima, učinili su da prvi tiraž plane za kratko vreme. I pored interesovanja publike, PGP RTB je odugovlačio sa doštampavanjem ploče, jer su neke stvari na omotu i u pesmama “bile sporne”. Smetao je najverovatnije njihov očigledni cinizam u kombinaciji sa slikom pionira (mladi Borut Činč) koji svira harmoniku a iza njega je slika J. B. Tita. Pa je na doštampanom omotu ta slika zamenjena fotografijom golog muškarca! Nije ih bilo u medijima, ali su zato tokom cele 1976. godine prodirali u javnost živim nastupima, gradeći imidž freak grupe na tragu radova Frenka Zape (Frank Zappa). Tu sličnost su oni uvek negirali predstavljajući se kao “jedan tipičan narodno-zabavni ansambl iz Slovenije” (Eine tipische Export artikel aus Slowenien). 

U prvo vreme nisu bili najbolje prihvaćeni ni u Sloveniji, tako da su im koncerti često otkazivani. Ipak, oni su prva slovenačka grupa koja je u ljubljanskoj hali “Tivoli” održala koncert i to juna 1976. godine, pod nazivom “Povratak otkazanih”. Uprkos svemu, te godine u Zagrebu, Brecelj je dobio nagradu Sedam sekretara SKOJ-a za ploču “Coctail”. Oktobra 1976. godine snimili su u Novom Sadu, opet za PGP RTB, album “Zabranjeno plakatirati” u postavi koju su činili Brecelj, Bele, Lovšin, Činč i novi članovi Vili Bertok (bas) i Tone Dimnik (bubnjevi). Potom su usledile zamorne konsultacije sa izdavačem. Sugerisano im je da reč nirvana promene u kafana, a stavljane su im primedbe da imaju suviše pornografske tekstove. Nije im odobrena ni ideja da se album zove “Još jedna ploča što kvari našu decu”. Snimci su se u toj firmi kiselili godinu dana, sve dok ih nije otkupio slovenački Helidon i objavio novembra 1977. godine. Na tom albumu su kroz pesme “Helga”, ”Jeste li vidjeli djevojčice” i ”Dobro jutro, madam Jovanović” potvrdili sklonost ka crnom humoru i sarkazmu. Psihodelična verzija pesme “Ne brini, mama” sa te ploče, urađena je 1992. godine za film “Mi nismo anđeli” Srđana Dragojevića. Zatim je Bele otišao u vojsku, Lovšina su zamenili novi gitaristi Janez Zmazek i Dušan Žiberna, a došao je i novi bubnjar Dušan Vran. Ubrzo je u vojsku otišao i Brecelj. Marta 1978. godine nastupali su kao predgrupa na koncertima sastava Dr Feelgood po Jugoslaviji. Septembra iste godine postavili su osnovni koncept sledeće ploče “Izlog jeftinih slatkiša” a u isto vreme su dobili ponudu da za film “Živi bili pa vidjeli” Milivoja Puhlovskog i Bruna Gamulina urade muziku. Kao “statisti sa posebnim zadatkom” u filmu su glumili koncertno izvođenje pesme “Novo vrijeme” u zagrebačkom klubu “Lapidarij”. Marta 1979. godine napustio ih je Marko Brecelj da bi se posvetio osobenoj samostalnoj karijeri. Ovaj razlaz su mnogi protumačili kao sumrak Buldožera, ali su se prevarili. Juna meseca im se pridružio zagrebački književnik i gitarista Davor Slamnig (rođen 1956. ex Entropija), a Bele je preuzeo ulogu glavnog pevača. Uoči filmskog festivala u Puli objavili su maksi singl sa muzikom iz filma ”Živi bili pa vidjeli” a iz novina su saznali da su dobili Zlatnu arenu. U konkurenciji za Zlatnu arenu bilo je i Bijelo dugme, pa su tvrdili da su skromno potplatili žiri. Zbog obaveza prema Armiji, iz grupe je otišao basista Vili Bertok, a mesto su ponudili starom članu, doktoru Vebleu. Budući da je radio u mariborskoj bolnici, poziv je prihvatio kao dobrodošlo osveženje. Početkom 1980. u ljubljanskom studiju “Tivoli” snimili su ploču “Izlog jeftinih slatkiša”. Ona im je donela prvi radijski hit “Žene i muškarci”, ali i zapažene ”Okrutni bogovi Istoka”, ”Slovinjak punk”, ”Boogie za prijatelja” (na tekst Ivana Volarića). Prvi put su ostvarili formu trominutnih pesama uz čitavu smešu različitih žanrova. Iako je kao autor dela tekstova potpisan Marko Brecelj, jasno je da su kičmu grupe činili Bele i Činč koji su uradili i produkciju. Na snimanju su gostovali Metka Močnik (vokal), Lado Jakša i Srečo Papič (sitar). Posle drugarske saradnje sa Pankrtima, Činč je septembra 1980. godine otišao na odsluženje vojnog roka. Na koncertima povodom nove ploče zamenio ga je saksofonista Lado Jakša (koji se odlično snalazi i za orguljama), muzičar sa dugim jazz pedigreom. Dodatno pojačanje na nastupima bila je atraktivna crnka, foto-model Tatjana Hartman Beba. Tokom izvođenja pesme “Žene i muškarci”, na bini se pojavljivala u čarapama sa podvezicama, a tokom biseva je svlačila gotovo sve sa sebe. U to vreme Boris Bele je dobio posao urednika u Helidonu, pa je organizovao otkup njihovog prvog albuma od PGP RTB-a. Reizdata, ploča je opet odlično prošla na tržištu. Da se Bele dobro snašao u ulozi urednika, potvrdilo je objavljivanje ploče grupama kao što su Na lepem prijazni, Film, Lačni Franz, Luna, Mizar, Let 3, KUD Idijoti i drugima. 

Davor Slamnig, ovenčan nagradom Sedam sekretara SKOJ-a koju je dobio za zbirku pripovedaka “Čudovište” (CDD 1980.), otišao je iz grupe, a u bend se vratio gitarista Janez Zmazek. Sa njim su oktobra 1981. godine snimili rockabilly orijentisan mini LP “Rok end roul” na kome su pored prepeva rock’n’roll standarda “Blue suede shoes” (“Plesne cipele”) i njihove pesme sličnog stila. Tom pločom učinili su prvi pravi zahvat u revival u tadašnjoj jugoslovenskoj rock muzici, dodavši svom minulom radu još nekoliko ubedljivih hitova. Na koncertima koje su održali februara i marta 1982. godine u zagrebačkom klubu “Kulušić”, snimili su dupli živi album “Ako ste slobodni večeras” na kome su duhovite Beleove najave i podjednako uvrnuti razgovori Dražena Vrdoljaka sa razdraganim članovima i članicama publike. U skladu sa autoironijom Buldožera i ti kratki intervjui, raspoređeni između pesama, nude ludiranje na omiljene teme: seks, droga, Goran Bregović i druge aktuelne pojave tog doba. Da grupi u to vreme ništa nije bilo sveto, svedoči patetično intoniran In memoriam Džoniju Štuliću. U skladu sa tadašnjom Štulićevom političkom zajapurenošću, Bele je obavestio okupljene da se Džoni, u znak protesta zbog stanja u Poljskoj, zapalio na zagrebačkom Trgu Republike, te mu je održao poslednje slovo. Među reprezentativnim materijalom su čak četiri verzije pesme “Helga” (originalna, takozvana underground, disko, neoromantičarska i tirolska sa harmonikama i jodlovanjem), prepev Čak Berijeve pesme “Roll over Bethoven” prilagođen u “Ko jebe Buldožer”, ali i blesavi duet braće Huberta i Črtomira (glumili su ih Veble i Činč) koji urlaju “Hey Joe” i “Another Brick In The Wall”, tačnije “Another Freak in the Hall” u duhu tvrdih crnogorskih napeva. Izvesni matori freak Franci Kokalj (u izvođenju Borisa Belea) je otpevao hipi himnu koju je napravio “kad se stopom vraćao sa djevojčicom iz Vudstoka” uz ključne stihove: “Popušimo drogu, posadimo cvijeće / komuna se naša rastaviti neće / nek vjetrovi nose naše duge kose / nek Hari Krišna vodi naše noge bose”. Oberkreiner duet i akademski vokalni oktet Marjetice su takođe dobili prostor za muzičke burleske. Na ploči su naravno i pesme iz minulog rada Buldožera. Album “Nevino srce” objavili su decembra 1983. godine kumujući mu podnaslovom “Nova zbirka ljubavnih i rodoljubnih pjesama”. Iako se na ploči osetio kreativni zamor, zablistali su u pesmama “Slovenija”, “Mrtvaci” i “Smrt Morisona Džima” urađenoj u prepoznatljivom epskom desetercu. Pesmu “Garcon de Yougoslavie” po muzici Žo Dasena obradio je Marko Vezovišek, u to vreme gitarista mariborske ska grupe Skakafci i objavio je na ploči “Igre bez meja” (RTV LJ 1984.). U verziji Buldožera u njoj je pevala glumica Mira Furlan. 

Po objavljivanju ploče nameravali su da naprave pauzu od godinu, dve ali ona je potrajala punu deceniju. Bele se 1984. godine preselio u Beograd gde je radio kao predstavnik Helidona, dr. Veble se posvetio medicini, Činč je otvorio studio, a Dušan Vran je tezgario po moru i Italiji. Kompilacijski CD “Nova vremena” sa pesmama nastalim od 1975. do 1983. godine, objavljen je maja 1989. godine. Početkom devedesetih su povremeno vežbali i postepeno su nastajale pesme za povratničku ploču. Kada je snimanje i miksovanje bilo skoro završeno, u studiju “Tivoli” je izbio požar i sve je propalo. Postupak su ponovili u Činčovom studiju i juna 1995. godine je izašao CD “Noć”. U postavi Bele, Činč, Lovšin, Vran i uz novog basistu Vena Jemeršiča (dr. Veble je u međuvremenu postao šef odeljenja za nuklearnu medicinu), predstavili su se u staroj formi. Na ploči je materijal koji je nastajao tokom poslednjih pet godina (otpevanih na slovenačkom i hrvatskom jeziku) a jedna od najstarijih “Vojno lice” potiče iz 1991. godine. Povratak na scenu obeležili su serijom koncerata, a na nekim nastupima im se priključio Vlada Divljan. Zatim su se ponovo povukli sa scene. U jesen 2006. godine opet su se vratili serijom nastupa i box setom “Lik i djelo” sa svih osam ploča.

Davor Slamnig je sa Mirom Furlan snimio ploču “Mira Furlan i orkestar Davora Slamniga” (Helidon 1983.). Autor muzike i tekstova je najvećim delom bio Slamnig, a grupu su uz njega i Miru činili Žarko Mandić (bas) i Radovan Lučić (bubnjevi). Gitarista je u country, rhythm and blues grupi Pjer Žardin i njegovi Psi od slame. Napisao je roman “Topli zrak” (Sysprint 2002.) i knjigu kratkih priča “Krumpirova rodbina” (Sysprint 2005.). Janez Zmazek je krajem osamdesetih godina postao član rock, blues, country Don Mentony Banda koji je snimio diskove “Dobra mrha” (RTV LJ 1989.), “Rad bi bil baraba” (RTV LJ 1990.), “Nezaposlenim vstop prepovedan” (RTV S 1991.), “Ko noč zamenja dan” (RTV S 1992.), “Zmikavti” (RTV S 1993.), “Hopla konopla” (RTV S 1994.), “Lenoba” (1995.), “Na drugi strani” (Helidon 1997.) i “Dobr se mi dogaja” (Nika 2000.). Zmazek je vremenom preuzeo vođstvo u grupi pa su nastupali i pod imenom Don Zmazek Band. Uroš Lovšin je preminuo 19. jula 2007. godine.

Diskografija

Singlovi

“Rastem” / “Svaki čovjek ima svoj blues” (RTV LJ 1975.)
“Žene i muškarci” / “Slovinjak punk” (Helidon 1980.)

Albumi

“Pljuni istini u oči” (PGP RTB 1975.)
“Zabranjeno plakatirati” (Helidon 1977.)
“Živi bili pa vidjeli” (mini LP Helidon 1979.)
“Izlog jeftinih slatkiša” (Helidon 1980.)
“Rok end roul” (mini LP Helidon 1981.)
“Ako ste slobodni večeras” (Helidon 1982. dupli živi)
“Nevino srce” (Helidon 1983.)
“Nova vremena” (Helidon 1989. kompilacija)
“Noć” (Helidon 1995.)
“Lik i djelo” (Racman 2006. box set)

Video: Blues Gnjus